Економија

Борско привредно лето за памћење

Коначно је почела градња савремене топионице, а стигли су и потенцијални инвеститори – за производњу бакра из отпада

Оптимистичне процене страних инвеститора Фото Драган Јевремовић

Бор – Пошто је  28. јуна, у Бору најзад почела градња савремене топионице бакра, под окриљем државе и канадским кредитом, у овај рударски град почели су да пристижу и потенцијални инвеститори из света. Најпре су познате британско-америчке компаније „Кларендон” и „Харско”, након првих сагледавања на терену, поручили домаћинима да су веома заинтересовани за прераду бакра из јаловине (отпада) и да би у овај подухват могли да уложе и до 100 милиона евра.

Директор Борског комбината бакра Благоје Спасковски рекао је новинарима да је реч о технологији лужења (хидрометалургија) и да је на тај начин из отпада у Бору и Мајданпеку (350 милиона тона јаловине) могуће добити 200.000 тона бакра. За почетак, поменуте компаније уложиле би 20 милиона евра, а касније и пет пута више. То би улагачу и Бору донело укупну зараду од готово две милијарде долара (само у бакру), а убрзао би се и процес еколошког очишћења отпада који се на овом простору таложио у минулих 108 година.

Заинтересовани улагачи применили би у овој инвестицији технологију београдске фирме „Аероаква”, која сада у Бору производи бакар из рудничких отпадних вода.

– У свету се поступком лужења добија око четири милиона тона бакра годишње и што је посебно значајно, овај поступак је за 35 одсто јефтинији од конвенционалног – каже Спасковски.

Тако се указује прилика да Бор значајније увећа прераду сопственог бакра у сопственим прерађивачким капацитетима и његовим извозом убрза укупна улагања у рударство. Обновљени и осавремењени рудници у Бору и Мајданпеку тако би брже стигли до годишње производње од 400.000 тона концентрата бакра, колико ће се, почев од 2014. године, прерађивати у новој топионици. А увећана производња из нове фабрике сумпорне киселине користила би се, најкорисније, у поступку лужења борских и мајданпечких јаловишта.

Борски пројекти и инвестиције у обнову рударства и металургије, после готово две деценије стагнације, привукле су у Бор и америчко-израелску компанију „Енергтек”. Стигла је понуда ове компаније да новом инвестицијом у Бор допреме природни гас из правца Параћина или из суседне бугарске Монтане, јефтинији од нафте, нафтних деривата и струје. Боранима је понуђен и пројекат изградње и првог постројења за добијање енергије из обновљивијих извора органског порекла. Том енергијом би се, поред погона комбината бакра, могла снабдевати и градска топлана.

– Добар глас о почетку обнове Бора и његовог комбината, уз рекордну цену бакра на светском тржишту, од око 10.000 долара за тону, стигао је до многих  светских компанија и оне сада у Бору траже прилику за сопствене исплативе инвестиције  – каже директор Спасковски.

Новинарима је управо саопштено да је у првој половини године из руде у Бору и Мајданпеку произведено 14.000 тона катодног бакра, 34 одсто више него у истом периоду прошле године. Произведено је и 10 одсто више злата и 20 одсто више сребра, а извоз је увећан за трећину. Посебно је значајно да је укупна количина ископина (јаловине и руде) увећана за 40 одсто.

Стојан Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Млади хоће у рударе

Борску рударску компанију радује и што се овог лета 50 свршених основаца одлучило да упише борску Техничку школу и да се у њој школује за три рударска занимања. Након десет година рударство је постало тражено занимање за свршене основце из Бора, Мајданпека, Сокобање, Рудне Главе, Кривеља, Деспотовца, Поповца и Подгорца. У руководству борске компаније то тумаче тиме да су млади (и њихови родитељи) поново уверени да ће у борском комбинату имати сигуран посао и пристојну зараду.

објављено: 07.08.2011

Последњи коментари

eko ekonom | 06/08/2011 23:13

Radujte se kad taj isti nas bakar i nase sirovine budu koristile nase fabrike za izradu finalnih proizvoda koje ce da kupuju nasi gradjani i da se vecim delom izvoze na inostrano trziste. A ovo se ne razlikuje od ekonomije 18-og veka, jos korak nazad i eto nas u Otomansko doba kuluka (mada vec ni nema razlike)