Босилеград – У тешком времену велике финансијске кризе, држава и предузећа, као што то чини овдашњи „Босил-метал”, настоје да покрену послове и упосле људе привлачењем страних инвеститора. Али, ма колико то звучало невероватно, има случајева да појединци у локалним самоуправама раде супротно. Захваљујући пословно-техничкој сарадњи две српске и две руске фирме, пре годину и по дана почео је да оживљава некадашњи рудник бакра, олова и цинка „Подвировит” у неразвијеној и сиромашној општини Босилеград.

Како за наш лист каже дипломирани инжењер рударства Василије Бојовић, директор „Босил-метала” д. о. о., захваљујући партнеру из Москве, ово привредно друштво обавило је истраживање на веома перспективном рудном подручју на крајњем југоистоку Србије, непосредно уз границу са Бугарском и Македонијом – у рудном пољу „Караманица”.

– У „Босил-металу” је запослено 50 радника рударске и пратећих струка, углавном из Босилеграда. Ускоро, после усаглашавања прописа и протокола, сходно Закону о рударству и завршетку рударског платоа, биће примљено још 30 радника свих струка. Зато позивамо све заинтересоване који су напустили Босилеград да се врате у завичај – каже дипломирани инжењер машинства Илија Петковић, председник Скупштине оснивача „Босил-метала”.

Позив је, заправо, упућен свима који траже посао, јер су потребни радници разних струка, од рударске, геолошке, електро, хемијске, машинске…

По речима Бојовића, до сада је за оспособљавање старог рудника „Подвировит” уложено око четири милиона долара. Ово привредно друштво је урадило дугорочни програм развоја за делове општина Босилеград и Трговиште, уз планирано инвестирање од око 50 милиона долара и запошљавање још 400 радника разних струка.

– Али, као да овај подухват инвеститора не одговара појединцима у Босилеграду – каже Бојовић. – Овдашње „локалпатриоте” не само да не помажу, него врше притисак на раднике и руководиоце „Босил-метала”. Радницима се прети затварањем рудника зато што „раде са странцима, дошљацима и Врањанцима”. Зато ми као својеврстан притисак на „Босил-метал” схватамо и општинско решење по коме за истицање фирме, дакле на име фирмарине, у 2009. години морамо да платимо 3.835.890,00 динара. Упоређујући са висином годишњих такса у свету, босилеградска је скупља него у Токију и Москви. Иначе, годишња фирмарина у Београду и другим развијенијим срединама у Србији је вишеструко јевтинија.

У „Босил-металу” кажу да ће са овом и другим нелогичностима у Босилеграду упознати надлежне у републичкој влади. Јер, „Босил-метал” још не зарађује, већ је у фази инвестирања. Предузеће управо улаже новац како би почело са вађењем руда бакра, олова и цинка.