Параћин – Влада Србије донела је одлуку да Српску фабрику стакла у Параћину може да преузме бугарски конзорцијум, чији је члан и „Рубин” из Плевена, који је био већински власник ове фирме до пре две године, када ју је преузео „Србијагас”. Влада је дала сагласност и на инвестиције од 22.000.000 евра, које би Бугари требало да уложе у осавремењивање Стакларе. Они би требало да плате и дуг за гас да би могли да постану већински акционари. У току је израда такозваног термин-плана активности, који би прецизирао датуме и динамику улагања.

– Висина инвестиција одређена је на основу захтева и потреба наше фабрике, али преговори још увек нису завршени. Најважније је да је влада Србије направила историјску одлуку јер је дала сагласност на инвестиције. Реч је о државном бугарском капиталу, који би омогућио да Стаклара постане стабилна фабрика са врхунском опремом, која би задовољавала потребе Србије, али и читавог региона у стакленим производима. Поготову што смо једини произвођачи чаша у региону, каже за „Политику” Небојша Богдановић, генерални директор Стакларе.

Он додаје да ова инвестиција, која би се реализовала у две фазе, тако што би у почетку било уложено 17,5 милиона евра, а касније и остатак, треба да омогући израду производа, пре свега, за индустрију пива и вина. Захваљујући новим машинама, Стаклара би могла да производи боце, лакше за око 10 до 15 одсто од садашњих, што не би ишло на уштрб квалитета.

– Зидови тих боца били би подједнаке дебљине, док су садашње боце на појединим местима дебеле три, а на другим пет милиметара. Такве боце раде се специјалним алатима. Циљ ових инвестиција и јесте да наша фабрика по опреми не заостаје иза осталих светских фабрика, каже Богдановић.

Према његовим речима, влада је одобрила и социјални програм према коме 800 радника може да напусти фабрику на добровољној бази и да добије 300 евра по години радног стажа. И он би се реализовао у етапама, а Богдановић тврди да већ 400, од 1.660 радника, очекује да узме социјални програм. Једини проблем може да настане ако стручни радници желе да напусте фабрику, али се директор нада да ће менаџмент наћи начин да их задржи.

Влада је донела и закључак који општини Параћин омогућује да на име отписивања дуга за локалне приходе од 230.000.000 динара од Стакларе добије фудбалски терен „Борац”. Влада је предложила и да јој се отпише дуг на име републичких прихода од 140.000.000 динара, али општина то не жели, већ хоће да се трампи за имовину која није у функцији производње.

– Није спорно да хоћемо да помогнемо Стаклари, али већ смо јој 2006. године отписали дуг од око милион евра. Ако ова фабрика поново припадне Бугарима, зашто бисмо се одрекли нечега што би могло да користи Параћинцима, а што би купац вероватно продао, па никада више не би било доступно нашим грађанима – оцењује за „Политику” Саша Пауновић, председник општине Параћин.

Он каже да би општина била задовољна да на име отписивања дуга добије бившу фискултурну салу Стакларе, иако је њена вредност три пута мања од износа дуга.