Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин изјавио је данас да је поскупљење пољопривредних и прехрамбених производа било неминовно због закона тржишта и смањеног рода најзначајнијих ратарских култура, као што су пшеница и сунцокрет.

Ако се уз та поскупљења дода и могућност повећања цена контролисаних од стране државе, пре свега енергената, то може бити страховит удар на буџет и стандард грађана, тако да нам следи тешка јесен, истакао је Бугарин у интервјуу Танјугу.

Он је указао да је морало да дође до поскупљења брашна, јер је род пшенице и у Србији и у свету знатно подбацио у односу на планирани, а и квалитет пшенице је знатно лошији од очекиваног, тако да је цена брашна повећана са 13 на 28 динара по килограму.

Бугарин је указао и на подбачај рода сунцокрета, па се у складу са законом понуде и потражње може очекивати значајније поскупљење уља, иако је у претходном периоду већ забележено повећање цене.

„Имамо и велики проблем око поскупљења млека, а још већи проблем је несташица млека, која није последица тренутне ситуације већ дугорочне неадекватне аграрне политике”, истакао је он.

Према његовим речима, не постоји довољно разумевање и дијалог између произвођача, прерађивача и потрошача млека, као и државе као посредника и регулатора односа у том ланцу.

Подсетивши да се тренутно „води медијски рат” између Министарства пољопривреде и инвестиционог фонда „Салфорд”, који контролише 60 одсто српске индустрије млека, Бугарин је напоменуо да је та компанија, када је приватизовала четири млекаре у Србији, много учинила на поправљању квалитета сировог млека, кроз опремање и кредитирање фарми.

Он је навео и да мали део српске индустрије млека има могућност да производи млеко класе које задовољава стандарде Европске Уније (ЕУ).

Да би се произвело млеко по стандардима ЕУ, морате да имате и улазну сировину која задовољава одговарајуће стандарде, а мали број српских произвођача млека има могућност да произведе такво млеко, јер нема средства да уложи у опрему, навео је Бугарин.

Он је нагласио да су изостале и субвенције и инвестиције у том сектору, које би на постојећи број грла требало да буду преко 700 милиона евра „да бисмо у догледне две до три године омогућили да гро српских произвођача млека може да испоручује млеко одговарајућег стандарда”.

Бугарин је напоменуо да је у српској пољопривреди у 2010. години забележен знатно мањи раст од планираног, посебно у озимим усевима и делом у пролећним, као и да се очекује озбиљан раст производње кукуруза, који је ове године засејан на 1,26 милиона хектара и очекује се рекордан род те житарице - осам одсто већи него лани.

Он је истакао и да је српско воћарство претрпело огромну штету због недовољног броја противградних ракета за чију благовремену набавку је требало издвојити 200 хиљада евра и да је због тога настао губитак који се процењује на око милијарду динара у пољоприведи на свим усевима.