Држава Србија је, уз испумпавање непроходних наслага речног муља код Апатина, вађење потонулих немачких бродова код Кладова и демонтирање мина на више места у Сави и Дунаву, додала још једну препреку транспорту робе рекама.Царински закон, који је на снагу ступио 1. јануара, до сада је закочио барем десет страних бродова на граничним прелазима зато што су њихови домаћи агенти одбили да положе огромне царинске гаранције за робу у транзиту.

Банкарска обезбеђења за измирење евентуалних царинских обавеза у водном и ваздушном саобраћају, уверавају лучки агенти, не дају се нигде у свету. Гаранције се нису полагале ни код нас, сем 2004. године, када је пловидба била потпуно блокирана све док на брзину донета уредба није дерогирала одредбе тадашњег царинског закона, идентичне онима које су данас направиле проблем. То искуство, као и примедбе упућене у јавној расправи, да се не спомињу упорне, унапред тријумфалне најаве државе како ће отклонити инфраструктурне сметње и отворити реке за што масовнији превоз робе и путника, није било довољно упозорење законодавцу да не понови грешку.

– Први брод је заустављен 4. јануара. Он је превозио 1.000 тона течног гаса, за шта се тражи гаранција од 3.200.000 динара. То је ужасно велика свота, могуће је набавити толики новац за неколико транспорта али ми имамо 150 или 200 бродова месечно, 6.000 годишње. Ако би за сваки од њих требало да положимо толику суму, сваке године бисмо морали да обезбедимо гаранције од 180 милиона евра. При том, када дамо гаранцију, потребно је неколико дана да брод изађе из наших вода а ми тек после тога можемо да одблокирамо средства. Нема компаније, чиме год да се бави, која би могла издржати толико оптерећење – каже Саша Јовановић, из „Југоагента”, заступника многих страних бродара.

Министарство финансија одговорност пребацује на Царинску управу, пошто, како тврде, закон не налаже полагање гаранције већ само оставља ту могућност. У складу с тим, како наводе у Министарству, Царинска управа тражи гаранцију од компанија које су јој раније задавале муке с наплатом. Царинска управа јуче није на захтев „Политике” желела да коментарише овакво тумачење закона, али у том акту јасно пише да је „обезбеђење за плаћање царинског дуга обавезно у свим случајевима сем за саобраћај ваздухом или домаћом железницом и транспорт цевоводом или далеководом”. Измену прописа спреман је да подржи сектор за водни саобраћај Министарства инфраструктуре.

– Верујем да је закон у складу са европском регулативом, мада је могуће да је из ње преузето нешто што је остало недоречено. Имали смо састанак са лучким агентима и примили смо њихов званичан захтев да се у изузетке који се ослобађају гаранције уврсти и речни саобраћај. Има основа да подржимо ту иницијативу али одлука је на Министарству финансија – наводи Павле Галић, помоћник министра инфраструктуре задужен за водни саобраћај.

Бродови који су пре два дана заустављени на прелазу Велико Градиште пуштени су после неколико сати, али тек на интервенцију Министарства инфраструктуре и притисак бугарских компанија којима та пловила припадају.

– Министарство финансија каже да се закон може тумачити и овако и онако, да све зависи од процене Царинске управе, али морали бисмо имати јасне прописе, у којима нема места интерпретацији. Нема ни говора да су заустављани само бродови компанија које су раније затезале са плаћањем царине. У поступању Царине и државе нема никаквог система. Знали су како је било 2004. године. Ако су и заборавили, подсетили смо их на то у примедбама које смо слали на Нацрт закона. Било је времена да усагласе прописе са светском праксом и међународним конвенцијама које је Србија потписала а које овако нешто апсолутно забрањују. Због тога смо обавестили Савску и Дунавску комисију, међународна тела, од којих очекујемо да ће утицати на владу да промени одлуку – објашњава Зоран Нетковић, генерални директор „Агент плуса”.