Влада неће оптерећивати привреду и грађане додатним наметима, а од буџетских корисника очекује даље уштеде и рационализацију, обећао је премијер Мирко Цветковић, у јучерашњој изјави агенцијама, покушавајући да смири тензију насталу после назнака из Министарства финансија да би нови владин пакет мера могао да донесе повећање пореза на додату вредност, већи порез на зараде и упозорења из свих крајева Србије да је то недопустиво и да би због тога на улице могли да изађу и радници и послодавци.

– Влада се припрема за преговоре са ММФ-ом који су заказани за крај августа. У том смислу дао сам налог највећим буџетским корисницима да размотре све могућности за уштеду и рационализацију – објаснио је Цветковић Танјугу и још једном поновио да влада остаје при ставу да неће повећавати ПДВ.

А што се тиче пореских закона, они, према речима премијера Цветковића, још нису договорени и усаглашени.

– Сигурно је да ћемо водити рачуна да привреду и грађане не оптерећујемо додатним наметима – рекао је премијер. Том изјавом он је пресекао, бар за сада, шпекулације у појединим медијима о новим наметима додатно поткрепљене наводном потврдом министарке финансија Диане Драгутиновић да ће предложити Влади Србије измену пореза на доходак грађана (којим би се увеле две стопе – нижа од 10 за плате испод и виша од 20 за зараде изнад 40.000 динара), уз повећање неопорезивог дела на око 30 одсто просечне плате.

Шта је, заиста министарка хтела да каже, покушали смо јуче да сазнамо у Министарству финансија. Незванично нам је објашњено да се пакет мера припрема, да није готов, да ће уз све мере које Министарство предложи влади (а које су сада на нивоу идеја и у фази тестирања), понудити и алтернативу и да ће влада бити та која ће донети коначну платформу за предстојеће преговоре са ММФ-ом и одлуку о свакој мери појединачно.

Да новинари нису само шпекулисали и да се у Министарству финансија ипак размишља о већем опорезивању плата већих од просечне потврдила је, јасно и гласно, министарка Драгутиновић на прошлонедељној конференцији за новинаре. У стенографским белешкама остало је записано, између осталог: „Министарство финансија је већ припремило нови закон о порезу на доходак... као резултат свега имаћете веће приходе за 12 милијарди...” и „Ако хоћете да повећате приходе за 30 милијарди довољно је да повећате ПДВ за један проценат. Ако хоћете да смањите расходе за један одсто БДП-а треба да отпустите 50.000 људи . Шта бисте ви урадили?”

Јавност је схватила исто – да се припрема и повећање ПДВ-а и пореза на зараде и готово да постоји једногласје са оценама које је јуче изрекла Унија послодаваца Србије – да је то недопустиво јер би изазвало повећање цена, пад куповне моћи, раст инфлације, даље повећање неликвидности и затварање предузећа, смањење плата, губитак радних места, исплате зарада на црно... Унија послодаваца види државу, која није довољно штедела, као главног кривца за раст дефицита.

Ни за потпредседника владе Млађана Динкића додатно оптерећење привреде, кроз повећање ПДВ-a и већег пореза на зараде веће од 40.000 није неприхватљиво. Он се залаже за веће намете на џепове богатих, пре свега на имовину веће вредности.

Професор Економског факултета Милојко Арсић и члан Економског савета премијера Цветковића, међутим, ближи је предлозима Министарства финансија. Он подсећа да порези на имовину немају тај фискални капацитет као порези на додату вредност и порез на доходак грађана, да нису толико издашни и да опорезивање само имовине богатијих не би донело значајније приходе.

– То би било исто као кад бисморекли ’хајде да опорезујемо само најбогатије’,а њих је,рецимо, самодесетхиљада. Слање порука да постоје решења која неће захватити већи део популације једемагогија.

Требало би донети мере у области пореске политике и јавних расхода које би омогућиле да се фискални дефицит повећа на четири до 4,5 одсто бруто домаћег производа како би се деловало антирецесионо. Истовремено, неопходне су мере које би обезбедиле да се у кратком року од годину до годину и по фискални дефицит смањи на једандо 1,5 одсто БДП-аи да се на тај начин обезбеди одрживост јавног дуга, како не би значајније порастао у односу на БДП – каже Арсић

Конкретно, сматра Арсић, повећање пореза на додату вредност је неминовно и то одмах од јесени, а онда од нове године и увођењејединствене, вишестопеза опорезивање дохотка грађана, уз повећање неопорезивог дела. Према његовом предлогу,општу стопу ПДВ-а требало би увећати са 18 на 20 одсто, а редуковану стопа, којом се опорезују егзистенцијални производи,смањити са осам  на шестодсто. То би, казује Арсићева рачуница, донело 23-24 милијарде динара на годишњем нивоу, односно до краја ове године од пет до шест милијарди динара прихода буџету.

Кад је, реч о порезу на доходак грађана, за Србију би,по Арсићевом мишљењу,било најсигурније да од почетка наредне године уведе пропорционални порез – јединствену стопу, уз неке мање изузетке. Та стопа би била толика да обезбеди додатни приход за државу од око пола процента БДП-а, око 15 милијарди динара, али би истовремено њена висина зависила од тога колики би био неопорезиви део зараде. Уколико би неопорезиви део био већи, онда би стопа морала да буде већа. За Србију би било адекватно, сматра, да се стопа повећала са 12 на 18-20 одсто, а да се неопорезиви део повећа са око пет, рецимо 10до 15.000динара.

Међутим, по Арсићевом мишљењу,у пакету мера требало да се нађу и оне које се односе на смањење јавних расхода, али тако да се обезбеди спорији раст јавних расхода од раста БДП-а и промена њихове структуре. То би значило да плате и пензије остану замрзнуте и у наредној години.

Ради дугорочних ефеката неопходно је, указује, да се покрене темељна реформа главних потрошача као што су пензиони систем, здравство, образовање и да се спроведе реформа пореске администрације. Јер, на државној администрацији се, сматра, не може вишемного уштедети:

– Простор је ограничен, већ смањени расходи отежавају функционисање државних институција.Кадаби се укинула и цела државна управа са 28.000 људи уштедело би се тек 0,6-0,7 одсто БДП-а – објашњава Арсић.

Међутим, по мишљењу економскоганалитичараВладимираГлигорова, оно о чему се сада говори јесу краткорочни потези за неколико месеци, којинеће донети неку велику корист. Зато је важно да се само не направи штета, да се не донесу оне мере које ће се после тешко укинути, као што је повећање пореза.

– Ако би се то урадило теже би се касније аргументовала потреба за смањењем потрошње и теже прихватали позиви на уштеде, јер би било више прихода и мање притисака за реформе. Још боље бибило кад би могла да се смање оптерећења на рад – каже Глигоров.

Он сматра да пренамена средства из аранжмана са ММФ-ом није добар потез и да би било боље да се држава за буџетске потребе зајми од банака,и то у еврима, а не у динарима

Рецепт да се преживи до краја године Глигоров види у комбинацији уштеда и задуживања, а не у повећању ПДВ-а и пореза на зараде.  Међутим, по њему,најбитније једа се добро припреми буџет за наредну годину, са средњорочним планом елиминације буџетског дефицита иуласкому суфицит, да би земља касније могла да се раздужи. И да се коначно крене у реформу социјалног сектора.