Уколико би дошло до смањења рафинеријске цене прераде нафте (која је у Србији дупло виша него у Европи), а држава кроз акцизе и ПДВ кориговала своја захватања кроз цену литре горива – деривати у Србији били би јефтинији за чак 30 до 35 динара. То за „Политику” тврди Станко Шарац, власник приватних пумпи „Гаспетрол” у Панчеву.

Рачуница показује, каже он, да је од јуна 2005. до краја јануара ове године у НИС-овим рафинеријама цена прераде за моторне бензине порасла за 95,16 одсто (односно са 24,9 на 48,75 динара), акцизе су у истом периоду скочиле за 70,55 одсто, а порез на додату вредност за 66,37 процената.

– Кад су у питању државна захватања у литри горива, ситуација је још критичнија кад је у питању дизел Д2 где су акцизе за протеклих пет година повећане за 109,85 одсто, односно са 14,52 на 30,47 динара – каже Шарац и додаје да у међувремену једино није мењана малопродајна маржа од око пет динара, која је требало да испрати повећање ових трошкова за 83,24 одсто и сходно томе маржа износи 9,16 динара.

Трговци данас, додаје Шарац, само еколошку таксу плаћају 160 одсто скупље него пре пет година.

Имајући у виду такве околности, иницијативни одбор Групације за промет нафте и нафтних деривата упутио је влади, односно министарствима енергетике, трговине и финансија захтев за спречавање злоупотребе монополског положаја НИС-а и усклађивање трговачке марже с растом рафинеријске цене прераде и са акцизама.

– Групација предлаже да се малопродајне марже усклађују са ценом рафинеријске прераде, износом акцизе, ПДВ-а, продајном ценом и еколошком таксом. Инсистира се да тако буде све док се не укине монопол који НИС има на српском тржишту – објашњава Шарац.

Упитан зашто су приватници реаговали тек када је НИС објавио ниже цене, Шарац каже да је Министарство енергетике још лане добило податке о трошковима бензинских пумпи из чега се могло закључити да је за нормално пословање просечне бензинске пумпе потребно да има најмање 10 евроценти марже по литри продатог деривата.

Донета је, међутим, одлука да се повећа само цена рафинеријске прераде и на тај начин све ефекте повећања НИС је задржао за себе. Јер да је повећао маржу, онда би се ефекат повећања поделио и на остале прометнике.

НИС је овим снижавањем цена поред постојећег монопола увео и дампиншке цене, јер није смањио велепродајну цену за приватне бензинске пумпе, чиме је директно смањио ионако малу (законом загарантовану) маржу приватника. Тиме је, тврди Шарац, НИС противзаконито кренуо у акцију преузимања комплетног тржишта деривата.

Бобан Атанацковић, председник УО компаније „Нафта”, каже да се чека одговор Комисије за заштиту конкуренције, али да приватници размишљају да доскоче НИС-у снижавањем цене евродизела испод домаће, будући да то гориво слободно увози и то по ценама нижим за за 15 до 20 динара. Рачуница показује да се на евродизелу који се увози без ограничења у просеку зарађује чак 19 динара, те да су ово обарање цене и конкуренција омогућени од када је НИС лане почео да га производи у својим рафинеријама.

По подацима аналитичара, просечна маржа за бензине је пет динара, за течни нафтни гас шест до седам, а за евродизел – 19 динара, што значи да је просечна маржа за све врсте деривата на просечној бензинској станици 9,30 динара.

Доносећи одлуку о смањењу цена, НИС је испунио све правне норме, укључујући и Уредбу о цени горива, која одређује границе марже у распону од нула до пет динара и омогућава свакој компанији да сама одређује износ марже, потврђују у тој компанији.

Нафтна индустрија Србије, тврде у тој компанији, није монополиста у малопродаји, јер има 25 одсто удела на тржишту и зато слободно може да користи своје право да смањи маржу да би задовољила потребе својих клијената.

Јасна Петровић

--------------------------------------------------------

Комисија чешља притужбе

Комисија за заштиту конкуренције почела је да прикупља податке од трговаца горивом, након чега ће одлучити да ли ће покренути поступак због смањења цена на пумпама НИС-а, потврдила је јуче председница комисије Дијана Марковић-Бајаловић.

Чињеница да је НИС снизио цене, не представља повреду конкуренције и то је складу са уредбом која регулише промет деривата, рекла је она и додала да ипак под одређеним условима може да постоји повреда конкуренције, због чега је Комисија одлучила да затражи одређене податке од приватника.