Протокол о спречавању превара, који је 13. априла ове године потписало седам земаља региона (Хрватска, Словенија, БиХ, Македонија, Србија, Црна Гора и Мађарска) требало би, верују наши осигуравачи, да смањи број превара, јер ће подаци о починиоцима у било којој од тих земаља бити доступни свима, па ће се и њима лакше стати на крај.

Преваре често имају међународни карактер – преваранти имају сараднике и у другим земљама, а у групи повезаних особа није необично да се налазе и полицајци, и проценитељи, и медицинско особље, и саме осигуравајуће куће. Ове такозване међународне штете третирају се као најпрофитабилније и најмање рискантне, јер се тешко откривају.

Али, шта се дешава?

Због превара у осигурању не испаштају само осигуравајућа друштва, која имају велике трошкове, већ и осигураници, који на рачун „мањка” направљеног због превара морају скупље да плаћају полисе, с обзиром на то да осигуравачи и тај ризик урачунавају у цену. Тако, према процени National Insurance Crime Bureau, америчка породица годишње плати у просеку по 1.000 долара више по основу осигурања од онога што би стварно било потребно кад се преваре у овом сектору не би дешавале. У Британији, према подацима Insurance Freud Bureau, сваки становник плаћа за осигурање по 44 фунте годишње више него што је потребно, а ова ставка је за просечног Холанђанина око 150 евра годишње.

Преваре у осигурању у Немачкој направе годишњу штету од око четири милијарде евра или око 10 одсто од укупног износа исплаћених штета. У Италији је три одсто свих исплаћених штета – лажно. Америка због превара у осигурању годишње губи око 30 милијарди долара, а Британија око 1,9 милијарди фунти. Ово је у склопу своје презентације изнео Хрвоје Пауковић, директор Хрватског уреда за осигурање, на недавно одржаном округлом столу „Спречавање превара у осигурању” у Загребу.

Упркос томе што због превара губе и осигуравајућа друштва и грађани, већина грађана сматра да „није грех преварити богате осигураваче” . Чак 20 одсто потрошача у Немачкој сматра да преваре у осигурању не треба кажњавати, 44 одсто Холанђана учествовало је у преварама осигурања од чега је 12 одсто њих то и признало, а 40 одсто Данаца познаје некога ко је успео да обмане осигурање.

И у Србији је тема превара у осигурању поприлично често актуелна, утолико пре што се барата проценом да је између 30 и 40 одсто пријављених штета у аутоосигурању лажно, а чак половина кад је реч о каско осигурању, првенствено крађи возила. Готово да постоји стереотип, који се јавља у око 90 одсто случајева: према речима Снежане Сремчевић, извршног директора Удружења осигуравача Србије, најучесталији покушаји превара тичу се приказивања веће штете, намерног изазивања незгоде да би се наплатила штета, пријављивања крађе возила које је претходно продато и пријављивања незгода по Европском извештају.

Често се, такође, пријављују стара оштећења, прилажу се као доказ фиктивни увећани рачуни, делови се премештају са других хаварисаних возила, чести су покушаји наплате штете за преминула лица… а чак и они којима преваре нису „ужа специјалност” покушавају да наплате исту штету на више места.