Meni

Ekonomija

Daleko je Evropa

Uprkos početnom usponu, Srbija već dve godine uglavnom stagnira u reformama propuštajući konkurente ispred sebe: u ponečem je bolja od Makedonije, BiH i Belorusije, samo nekim parametrima parira Bugarima i Rumunima i ni u čemu nije čak ni blizu evropskog proseka

Reanimacija je uspela, stanje pacijenta je ranjivo, ali sa dobrim izgledima za oporavak. Pod jednim uslovom: da prihvati terapiju koja da bi bila delotvorna ponekad mora biti i bolna i da, pre svega, pokaže dobru volju i rešenost da stane na zdrave noge.

Ovako bi mogao da glasi najkraći raport konzilijuma domaćih stranih lekara sa tranzicionog kontrolnog ekonomskog pregleda Srbije sedam godina nakon početka lečenja. Uz žaljenje što pacijent nije dovoljno sarađivao pa su dosadašnji rezultati ostali skromni i što prolazno tranziciono vreme nije bilo brže.

Ili prevedeno na jezik ekonomije: Srbija ni posle sedam godina nije nadoknadila zaostajanje iz 90-ih, pa je, uprkos dinamičnom privrednom rastu, krajem prošle godine njen bruto domaći proizvod realno niži za 20, a industrijska proizvodnja tek na polovini dostignute početkom devete decenije prošlog veka. Istina, jaz u odnosu na druge tranzicione zemlje je smanjen, ali je od cilja – evropski standardi ili bar njihov minimum dovoljan da uđe u evropsku porodicu – još daleko.

Srbija je, istina, kroz tranzicione muke od 2000. gazila sa najvećom stopom rasta BDP na području jugoistočne Evrope (od četiri do osam odsto godišnje) dostigavši 5.500 dolara u 2007, uspostavila makroekonomsku stabilnost (inflaciju oborila sa 40,7 na 10,1 procenat a javni dug koji je bio 169,3 odsto BDP smanjila na 28,3 uz veliki rast privatnog posebno u 2007), značajno podigla plate (prosečni realni rast zarada koje su na kraju prošle godine 347 evra bio je 15 odsto), ali je životni standard, ono čime običan čovek meri tranzicioni učinak, i dalje među najnižima u Evropi. Kupovna moć ovdašnjeg sveta je premašila tek trećinu evropskog proseka ( 37 odsto prosečene u zemljama evropske dvadesetsedmorice).

Tako je zapisano i u najnovijem „Izveštaju o razvoju Srbije u 2007”, sa osvrtom na proteklih sedam godina, objavljenom uoči praznika. Najnovija publikacija Republičkog zavoda za razvoj, na oko dvesta stranica, daje do sada najkompletniji presek tranzicionog učinka i kroz pregled svih relevantnih analiza domaćih i međunarodnih analitičara i poređene srpske pozicije po svim ključnim ekonomskim parametrima sa najrazvijenijima, ali i tranzicionim zemljama – uzorima i konkurentima.

Na prekretnici, posle završene prve tranzicione faze, postavljenih temelja za drugu u kojoj bi trebalo da privatizuje velika preduzeća, da reformiše finansijski sektor i ojača nebankarske institucije i pred izazovima treće faze, u kojoj je čekaju restrukturisanje i modernizacija preduzeća, podizanje konkurentnosti i infrastrukturne reforme, Srbija je uspela da svoju prosečnu tranzicionu ocenu poveća sa 1,6 u 2000. na 2,7 u 2007.

I možda bi neko mogao i da bude zadovoljan, podsećajući da se u tranzicionuškolu Evropske banke za obnovu i razvoj, koju pohađa 29 učenika (po čijem nastavnom planu se polaže devet tranzicionih ispita iz pet oblasti reformskih oblasti – preduzeća, tržište, trgovina, finansijske institucije i infrastruktura), uključila mnogo kasnije, da nije poređenja sa ostalim polaznicima i prošlogodišnjeg pada sa 17 na 23-24 mesto.

Dok su sem Mađarske, koja je zavredila četvorku za standarde najbliže razvijenim tržišnim privredama u grupu najnaprednijih tranzicionih privreda svrstane i Estonija, Češka Slovačka, Poljska i Litvanija (3,9 do 3,7), u regionu jugoistočne Evrope najbolje ocene dobile su Bugarska, Hrvatska (3,5) i Rumunija (3,4). Makedonija i Albanija ocenjene su sa 3,1 odnosno tri, Crna Gora dobila je 2,8 poena, a Srbija sa BiH zauzela najnižu poziciju.

Šta se zapravo dogodilo, nije da su i Albanci bolji od nas? Objektivno nisu, ali ocenjivači cene i trud. Ili jednostavnije drugi su napredovali, a Srbija zabavljena sobom, svojim vladama, izbornim kampanjama, teritorijom, ali i nekim nebeskim pitanjima, zanemarila je ovozemaljska ekonomska, stagnirala, i po oceni EBRD u 2007. ostvarila napredak jedino u oblasti koja joj je godinama najslabija tačka. Na terenu politike konkurencije konačno je dobila dovoljan dva – pre svega zahvaljujući onome što je počela da radi Komisija za zaštitu konkurencije. U ostalih osam oblasti se nije mrdnula, pa tako i dalje najveću ocenu – četvorku ima iz liberalizacije cena, sprovedene još 2001. godine, na početku tranzicije i po standardima razvijenih tržišnih privreda, 3,7 za privatizaciju malih preduzeća gde je tranzicioni proces najviše odmakao i 3,3 za režim spoljnotrgovinske razmene (trgovinska liberalizacija i devizni sistem). Niže ocene su dobijene za proces privatizacije velikih društvenih preduzeća (2,7), reformu bankarskog sektora 2,7 i restrukturisanje preduzeća (2,3), dok je najnižu, dvojku, sem u borbi protiv monopola, dobila i za sigurnost tržišta i razvoj nebankarskih finansijskih institucija i infrastrukturne reforme. Komercijalizacija, konkurentnost, liberalizacija, privatizacija još nisu dodirnule nijedan infrastrukturni sektor, što je Srbiju pozicioniralo na samo dno lestvice, zajedno sa Crnom Gorom i boljom pozicijom samo od Belorusije. Prema oceni EBRD-a u oblasti infrastrukture Srbija beleži umeren napredak u sprovođenju reformi, ima dvojku od mogućih 4,3.

Spora privatizacija i nizak nivo korporativnog upravljanja, u čemu je Srbija samo ispred BiH i skroman pomak u restrukturisanju velikih sistema, u čemu je nadmašila samo Belorusiju i započeto iprilično urađeno, ali bez daljih koraka u sektoru malih i srednjih preduzeća, donelo je loše pozicije i na drugim rang-listama.

– Početkom ove godine Srbija se suočava sa novim razvojnim izazovima koji na srednji rok mogu da izazovu nove strukturne neravnoteže. Reformski procesi, u senci političkih previranja, ulaze u dosta osetljivu fazu a srpska ekonomija se suočava sa dva krupna problema: armijom od oko 600.000 nezaposlenih i niskom ukupnom i sektorskom konkurentnošću privrede, koju je Svetski ekonomski forum rangirajući 131 zemlju smestio tek na 91. poziciju, upozoravaju analitičari Zavoda za razvoj, podsećajući da je veća konkurentnost preduslov za više stranih investicija, a one opet ključ ne samo za više kapitala nego i za tehnološko osavremenjavanje i bolji menadžment i podizanje domaćih firmi kao dobavljača velikih kompanija i više radnih mesta. I veći izvoz, koji iako raste čak i 26 odsto godišnjei dalje je najniži po stanovniku u zemljama tranzicionim konkurentima i ne može da ublaži ogromnu preteću rupu u razmeni sa svetom.

Tvrdnju da je nezaposlenost najveći ekonomski, ali i socijalni i razvojni problem, analitičari potkrepljuju pokazateljima iz domaće Ankete o radnoj snazi, prema kojoj je među ljudima bez posla najviše mladih, nestručnih i žena. Duže od godinu dana na posao čeka čak 74,2 nezaposlena, svaki četvrti bez posla zapravo je u najboljim godinama od 31. do 40. i svaki treći je nestručan.

Mada je ovaj problem akutan u svim zemljama zapadnog Balkana, Srbija ima najvišu stopu nezaposlenosti stanovništva – 18,1 odsto mladih 43,7 odsto i dugoročne nezaposlenosti – 14,7 odsto, iako je prošle godine pala sa 16,8 procenata zabeleženih u 2006. Prosečna nezaposlenost, prema podacima Evropske komisije, u EU –27 u 2006. bila je 3,6, u Hrvatskoj 6,7, Bugarskoj pet, Rumuniji 4,2 odsto.

I sve bi, čini se, nekako bilo popravljivo da sa brdovitog Balkana u svet, sem političkih poruka, odlaze i dobre vesti o većoj konkurentnosti, koje bi bile signal prilagođavanja ovdašnje ekonomije tržišnim pravilima i spremnosti da pređe u napredniju razvojnu fazu. Međutim, Srbija se na listi Svetskog ekonomskog foruma ne samo rangira nisko u svetskim razmerama već je i na začelju liste 27 tranzicionih zemalja i zemalja druge faze razvoja, koje su joj direktni konkurenti u privlačenju investitora. Od proseka grupe ovih zemalja bolja je samo u oblasti zdravstva i osnovnog obrazovanja. Gledano zbirno od nas je lošije rangirana samo Makedonija. Rumunija je recimo na 74. mestu, Bugarska na 79, Crna Gora na 82. a Makedonija tri mesta iza nas –na 94. poziciji.

Istina, Bosna i Hercegovina je još niže, na 96. mestu, ali ona je tek na prelazu prve u drugu tranzicionu fazu, dok Mađarska (47) i Hrvatska (57) idu ka ekonomski najjačoj grupi zemlja, u kojoj se već nalazi 39. Slovenija sa 18.890 dolara bruto nacionalnog dohotka po stanovniku.

Analitičari su, posmatrajući detaljnije elemente poslovne konkurentnosti, primetili i da čak ovdašnje poslovno okruženje pruža više mogućnosti nego što su, tržištu neprilagođene, domaće kompanije spremne da iskoriste.

Sasvim dovoljno argumenata u prilog razmišljanju da približavanje Evropskoj uniji nije pitanje samo članstva, ni one milijarde evra iz pretpristupnih fondova, koje ćemo inače dobiti tek kad finansijerima dokažemo da smo spremni da ih dobro iskoristimo, već dostizanja evropskih standarda, koji, sviđali se nekome ili ne, potvrđeno izvlače iz siromaštva i vode ka blagostanju. Uostalom oni sa kojima se takmičimo za naklonost investitora, jer svojih para malo imamo, odavno su se okrenuli Evropi, sve bolje se kotiraju i više ih osvajaju. I standarde, i investitore, i evropska i svetska tržišta. I što je najbitnije – sve bolje žive.

Vesna Jeličić
objavljeno: 04/05/2008.

Poslednji komentari

statisticar  | 05/05/2008 04:28

Nesto sa ovom statistikom nije u redu. U SAD se tvrdi da je njihova ekonomija bolja od evropske jer je nezaposlenost oko 5% dok je u Evropi oko 10%. U ovom clanku se navodi samo par procenata iako sve zemlje pojedinacno imaju mnogo vise. Drugi problem je nacin obracuna. Na pr. u Sloveniji je BNP bio oko $7000 u Jugoslaviji, a posle raspada Juge proizvodnja se smanjila ali se BNP udvostrucio. To isto vazi i za Srbiju gde je po ovome clanku proizvodnja tek polovina one iz devedesetih kada je prosecni dohodak po glavi bio oko $4000. Sta je to povecalo dohodak ako ne proizvodnja (zaduzivanje)? Pojedini delovi Madjarske (severni) i Poljske su nedavno imali nezaposlenost i do 30% a u ovim podacima se barata sa malim procentima. Nedavno smo mogli da citamo o nezaposlenosti u Srbiji i do 40% a ovde je upola manje. Izgleda da je "obrada podataka" vaznija nego stvarna analiza.

ana  | 05/05/2008 09:05

Ko moze malo i ne moze vise - mnogo mu se pise. Ko moze mnogo i moze vise malo mu se pise.

kosta samuilov | 06/05/2008 08:53

poštovana gospodo, Vaša dijagnoza je tačna, ali nju je dao pokojni Zoran Đinđić još na početku svog premijerskog mandata i zato je bio toliko omrznut i ubijen...

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije