Šta je promenio „Delez” na tržištu Srbije godinu dana nakon što je od „Delte” kupio trgovinski lanac „Maksi”? Da li su se ostvarila očekivanja od dolaska strane kompanije, odnosno da li je konkurencija bolja, da li su cene niže, rokovi plaćanja kraći, marže manje i da li su zaposleni dobili više plate? Ili su možda takva očekivanja, ipak, bila (pre)velika?

David Vander Skuren, generalni direktor „Deleza” za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, odgovorio je za „Politiku” na ova pitanja. Dok on smatra da je mnogo stvari promenjeno nabolje, ekonomisti i čelnici potrošačkih organizacija ne primećuju drastične promene.
Skuren tvrdi da su najpre obnovljeni „zdravi i transparentni odnosi sa dobavljačima”.

– Izmirili smo zaostale dugove i prema dobavljačima i prema finansijskim institucijama, dosledni smo u politici plaćanja i poštujemo dogovore. Svakom dobavljaču dajemo jednake šanse za saradnju i postupamo fer – rekao je Skuren, ne precizirajući međutim koliko iznose rokovi za plaćanje dobavljačima, već da „žele da budu iznad proseka tržišta i da su u ovom trenutku u tome i uspeli”.

Dobavljači uglavnom nisu raspoloženi da javno govore o odnosima sa novim vlasnikom „Maksija”, naročito ne oni manji. Nezvanično, priznaju da se stvari donekle jesu poboljšale.

– Više se poštuju rokovi plaćanja nego ranije, mada kašnjenja i dalje ima. I po nekoliko meseci. Međutim, generalno je bolje nego pre, a primećujemo i da su marže donekle smanjene, jer je manja razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni našeg proizvoda nego što je to ranije bio slučaj – kaže jedan od manjih dobavljača „Maksija”.

Na pitanje da li je menjana visina marži i da li su kod nas veće ili manje u poređenju sa drugim zemljama u kojima „Delez” posluje, poput Belgije ili Rumunije, David Vander Skuren je odgovorio:

– Kao što znate, marže ne komentarišemo. Na sajtu „Delez grupe” postoje finansijski izveštaji, koji pružaju uvid u naše poslovanje. Iz poslednjeg izveštaja koji se odnosi na prvi kvartal 2012. godine vidi se da operativna marža iz redovnog poslovanja za celu „Delez grupu” u proseku iznosi 3,5 odsto, prosek za Belgiju je 4,6, a za region jugoistočne Evrope i Azije 1,8 odsto – kaže on.

Zanimalo nas je i kako se „Delez” snašao sa specifičnostima našeg tržišta na koje ranije nisu nailazili, poput odloženog plaćanja čekovima i ograničavanja marži odlukama države.

– U Srbiji, ali i Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, zaista ima specifičnosti sa kojima se „Delez” nije susretao na drugim tržištima. Ipak, morate imati u vidu da najveći broj zaposlenih u našoj kompaniji ima višegodišnje iskustvo u radu na ovom tržištu, a što se tiče Uredbe o ograničenju marži koju smo u više navrata komentarisali, jedino bih želeo da ponovim da ona nije donela dobro potrošačima – smatra Skuren.

On kaže i da su plate zaposlenima povećane u dva navrata, ne precizirajući u kojoj meri, ali je ipak dodao da ta povećanja nisu iznosila onoliko koliko su želeli, kako kaže, pre svega zbog ekonomske situacije. I dok u „Delezu” ističu i da imaju novu cenovnu strategiju i da ulažu u sniženja i kampanje poput „Pale cene”, gde snižavaju cene više od 1.000 proizvoda, u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da nisu u potpunosti zadovoljni novinama koje je „Delez” doneo.

– Očekivali smo više. Očekivali smo ozbiljniju konkurenciju i ozbiljnije tržišno poslovanje, kao i još niže cene. U suštini, nije došao nov trgovinski lanac, već je strani preuzeo domaći. Ipak, pozitivno je to što su pokrenuti neki trendovi snižavanja cena, makar i manji od očekivanog, ali to bi moglo da podstakne konkurenciju da krene u obaranje cena. Mislim i da „Delez” nije odoleo popularnom ulistavanju na police, koje mnogo košta, te da delom i zbog toga cene nisu niže – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, a da do drastičnih promena nije došlo, smatra i ekonomista Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište. Njegov stav je da trendovi u maloprodaji ne mogu brzo da se menjaju, naročito u situaciji u kojoj ne postoji veliki pritisak konkurencije.

– Ali, ono u što sam siguran jeste da oni manje sede u vladi i manje se bave političkim dešavanjima, a više rade i jure za profitom. Istina, jesu uveli nešto novo, poput robnih marki, što se i moglo očekivati, ali se generalno drže cena koje je uveo „Delta holding”. Zapravo, to je normalno, oni se vode profitnom logikom i zašto bi u većoj meri smanjivali marže i cene ako nema konkurencije koja ih na to primorava. Ako stignu jači konkurenti, tek onda se stvari možda promene – zaključio je Stevanović.

Mišković jeste, a „Delez” nije monopolista

Godinama pre prodaje „Maksija” spekulisalo se da ova firma na teritoriji Beograda ima monopol. Naime, dok je na čelu Komisije za zaštitu konkurencije bila Dijana Marković-Bajalović, nalazi Komisije pokazivali su da je, prema kvadraturi prodajnog prostora, najveći srpski trgovac 2006. godine imao 69 odsto tržišnog dela, dok je prema ukupnom godišnjem prihodu „Delta” zauzimala 63,4 odsto tržišta.

Međutim, kada je pre godinu dana Komisija odlučila da preuzimanje „Maksija” ne ugrožava konkurenciju, to je zapravo bio prećutni stav države da ni „Delta” nije bila monopolista. Jer, ako je odobreno preuzimanje, jasno je da država smatra da zloupotreba nema. Zašto je tako odlučeno, možda najbolje pokazuje podatak da je 932,5 miliona evra, koliko je plaćen „Maksi”, polovina ukupnih stranih investicija u Srbiji prošle godine.

Ove godine se investira 30 miliona evra

U „Delezu” kažu da će ove godine uložiti 30 miliona evra, od čega je u prvoj polovini godine u nove objekte, rekonstrukciju postojećih i u novu poslovnu zgradu investirano više od 10 miliona.

– Od početka godine, naša maloprodajna mreža u Srbiji uvećana je za pet novih objekata, a renovirano je 10 objekata, od čega pet „Mini maksija” i pet „Maksija”. Do kraja godine planirano je renoviranje pet i otvaranje 12 novih objekata – najavljuju iz „Deleza”.

„Premija” neće nestati

Od kada je pre godinu dana belgijska kompanija kupila „Delta maksi”, unela je novine u poslovanje ovog trgovinskog lanca, ali i zadržala dostignuća „Delte” u srpskoj maloprodaji. Tako se ukida format „Tempo ekspres”, a zadržava „Maksi”, „Tempo” i „Mini maksi”. U asortiman je ubačena nova robna marka „365”, ali brend „premija” neće nestati.

– Podižemo kvalitet proizvoda naše privatne robne marke „premija”, unapređujemo recepture i dizajn. Uveli smo marku „365” i u asortimanu imamo 198 artikala ove privatne robne marke. Oni su u proseku od 15 do 25 odsto jeftiniji od brendiranih proizvoda. Ova privatna robna marka proizvodi se u evropskim zemljama, a uvek se trudimo da više od 70 odsto naše robne marke bude lokalno razvijeno. Iz dana u dan proširujemo listu proizvođača sa ovog područja koji učestvuju u proizvodnji naših privatnih brendova – kaže David Vander Skuren.