Количине отпада знатно су се повећале као последица пораста становништва и производње хране, а тиме су порасле и депоније отпада које покривају велике површине земљишта.

Депоније (градска ђубришта, фекалије, ђубришта из штала, отпаци прехрамбене индустрије...) изазивају негативне асоцијације у вези са екологијом с обзиром на то да представљају извор патогена, смрада, хазардних гасова и бројних других проблема за становништво у близини.

Под утицајем анаеробичних бактерија, чији је опстанак могућ у одсуству кисеоника, отпад се спонтано разлаже у неутралне неорганске материје: гас који чини мешавина метана и угљен-диоксида, чврсту масу, у мањим количинама водоник-сулфид (отрован), амонијак (непријатан због смрада)...

Фекалије и градска ђубришта из великих градова као што су Београд, Нови Сад или Нишмогу да буду извори гаса.

–Гас произведен разлагањем садржи 45 до 65 одсто метана, а његова калоријска вредност варира од 4.500 до 5.850 килокалорија по кубном метру на атмосферском притиску и представља потенцијалан извор енергије. Као извор енергије, гас из отпада и фекалија је коришћен врло рано у САД још 1922.године за погон електричне централе. У Европи се гас из отпада користио крајем 19. века за осветљавање улица. Јефтини извори енергије, нафта и природан гас, учинили су овај извор гаса неекономским – каже Зоран Дицић, експерт за енергију који је дуго година радио у САД.

Поскупљење фосилних горива поново је вратило интересовање за отпад као извор енергије, каже он и додаје да је природно распадање отпада дуготрајан процес и као такав непрактичан за шире коришћење за добијање енергије.

– Нови процеси, као што је на пример Фраунхофер ИГБ у Немачкој, убрзавају распадање отпада са 30-50 дана на пет до 10 дана. То гас из отпадачине поново економски атрактивним – каже Дицић.

Овај стручњак објашњава технологију производње гаса. Фекалије из градова и с пољопривредних имања, где се одгајају знатне количине животиња, и отпад из прехрамбене индустрије,као потенцијални извори енергијетранспортују се у мешавини с водом у покривене базене или објекте у облику цилиндричних металних силоса, где је површина масе за процес заштићена од ваздуха (кисеоника). Гас се скупља у простору изнад површине и одводи у резервоаре гаса. Произведени гас (биогас) може да се користи за производњу електричне енергије или грејање, или још ефикасније као комбинација оба (когенерација). Други производи процеса су биолошки неутрални и без задаха – вода може да се користи за наводњавање, а чврста неорганска материја као материјал за насипање.

Градска ђубришта садрже знатне количине биолошких материјала чија разградња (слично декомпозицији фекалија) производи гас који се скупља помоћу перфорираних цеви инсталираних по дну депоније и вертикалних црпки (под вакуумом), затим се компримира и транспортује цевоводом до места за неутралисање или коришћење.

Коришћење отпада као енергетског извора треба проценити као део комплексног решења неутрализације негативних последица скупљања великих количина отпада на депонијама и потенцијалног извора енергије, каже Дицић и затим објашњава:

–У многим земљама, посебно чланицама ЕУ и САД, проблеми са отпадом решавају се законом како би се смањила његова количина. То се обично постиже кроз опорезивање. Порези се смањују за произвођаче отпада који инвестирају у постројења која прерађују и смањују отпад. Тако се произвођачима исплати да свој отпад прераде како би смањили порез, а истовремено убирају приход од гаса. Други начин је гарантована цена откупа енергије коју електричне компаније морају да плате произвођачима. Цена изградње постројења зависи од безброј фактора и специфична је за локацију. За гас из фекалијакапацитет електричних генератора варира од 20 до 50 КW код прераде отпада на пољопривредним добрима, а до 1.000 КW код прераде отпада у вези с депонијама. Постројење од 20 до 50КW кошта око 7.500–8.500 евра, а за оно од 500 КW и веће цена износи 3.500–5.000 евра по КW. Највећи део инвестиција за прераду је изградња базена за распадање отпада и цевовод за прикупљање гаса.

У Немачкој се крајем 2006.године биогас производио у 3.500 постројења са укупним капацитетом од 1.100 МW, у Француској је инсталирано око 100 постројења са 100 МW a Италија планира 300 МW до 2011. године.

– Економска атрактивност биогаса из отпада подстакла је бројне активности да се производња гаса учини ефикаснијом. Тако, на пример, рафинирање гаса из отпада производи чист метан који се користи за градска возила. Пример је Шведска, где се гас из градског отпада користио почев од 90-их година за погон 14.000 градских возила.

М. Бркић