За само три недеље дугови српских предузећа код банака порасли су чак 40 милијарди динара. И то само зато јер је евро у односу на националну валуту ојачао за нешто мало више од два одсто. Наша рачуница показала је да померање курса за само један динар повећава укупне дугове предузећа (у еврима они износе безмало 20 милијарди евра) за чак 20 милијарди динара. То значи да кад вредност евра порасте за два динара, минус српских предузећа се повећава за 40 милијарди динара.

А кад би се рачуница засновала на курсној листи од пре годину и по дана, дакле пре почетка кризе, решење једначине би било поражавајуће. У том периоду, дугови привреде банкама су били мањи за око 400 милијарди динара. У еврима, ниво дуга био је готово идентичан.

А кога је играње ћоравих бака са курсном листом највише оштетило? Наравно оне који имају велике фирме, па самим тим највише и дугују. Уредници сајта економија.орг на основу истраживања „Економист топ 300” направили су листу највећих банкарских дужника. На првом месту налази се „Делта холдинг” Мирослава Мишковића, у стопу га прати Телеком „Србија”, Железнице Србије, ЕПС и ЈП „Путеви Србије”. Није Мишковић једини крупни капиталиста који се нашао на листи највећих банкарских дужника. Друштво му праве и бизнисмен Зоран Дракулић, власник „Ист поинт холдинга”, контроверзни Предраг Ранковић Пецони, први човек „Инвеја”, Миодраг Костић са МК групом, Радомир Живанић („Верано”), Родољуб Драшковић („Свислајон”), Жељко Митровић (Пинк интернешенел) и Слободан Вучићевић („Гранд кафа”). На дужничкој листи налазе се и „Викторија група”, „Велефарм” и „Књаз Милош”. Ипак, има и предузећа звучног имена која немају проблеме са дуговима. У такве се сврстава „Ју-Ес стил”, Југопромет СДПР, „Галеника”, „Теленор”, „Марбо”, али и Државна лутрија Србије. Интересантно је да чак половину укупних дугова српских предузећа према привреди чини 40 највећих фирми.

Како то изгледа на примеру конкретног предузећа, најбоље показује искуство Драгољуба Вукадиновића, председника горњомилановачког „Металца”. Рачуница коју је Вукадиновић специјално направио за „Политику” показује да је по основу ненаплаћене робе на одложено плаћање последњих дана изгубио 32 милиона динара, док су укупни дугови ове фирме према банкама порасли двадесетак милијарди динара. Структура завршног рачуна такође се знатно променила. Кад се подвуче црта, приходи овог предузећа мањи су 20 милиона динара, објашњава Вукадиновић.

Због раста евра, који се у последњих неколико дана смирио захваљујући прошлонедељној интервенцији централне банке, изгубили су и грађани. Тако је просечна рата за стан, која према подацима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита износи 185 евра, у последње три недеље увећана за неколико стотина динара. Пре годину и по дана, просечни корисник стамбеног кредита последњег дана у месецу банци је исплаћивао чак три хиљаде динара мање.

И док су се ових дана привредници мобилисали и заједничким снагама преко штампе притискали гувернера да одлучније брани динар, из Народне банке Србије одговарају да су представници бизниса добродошли, али подсећају да курсну листу не формира договор, већ тржиште.

„Данашњи ниво курса и даље је испод његовог највишег нивоа с почетка године, а осцилације курса су мање њего у другим земљама које имају исти режим пливајућег курса”, наводи се у саопштењу. Из централне банке додају да никоме не могу да обећају фиксни курс, закован на било ком нивоу. Истичу да ће динар бити стабилан, што подразумева да ће пливати и горе и доле, али да ће централна банка интервенцијама спречити превелике дневне осцилације као што је то учинила 4. децембра. При томе, додају, „драстичног слабљења динара није ни било”.

А. Николић

-----------------------------------------------------

У уторак код гувернера

Гувернер Радован Јелашић у уторак ујутру биће домаћин представницима привреде, сазнајемо у Привредној комори Србије. Састанку ће осим Милоша Бугарина, председника ПКС, присуствовати и представници клуба „Привредник”, Српске асоцијације менаџера и Савета страних инвеститора. Незванично сазнајемо да ће састанку присуствовати и министар економије Млађан Динкић, и највероватније Јуриј Бајец, економски саветник премијера Мирка Цветковића. Иначе, председник Привредне коморе је јуче у неформалним разговорима са Млађаном Динкићем и премијером Мирком Цветковићем пренео незадовољство које влада међу представницима бизниса. У Министарству економије истичу да ће Динкић учинити све што је у његовој моћи да помогне српској привреди.

-------------------------------------------------

Освета банака

Иван Николић, сарадник Економског института, простом математиком дошао је до закључка да је ово што се последњих дана дешавало на девизном тржишту у ствари освета банака гувернеру Радовану Јелашићу. Откуд овако заверенички тон у изјави прилично смиреног економисте? Одговор лежи у томе да у укупном износу одобрених пласмана банака држава заузима чак 75,5 одсто.

– Само по основу трговања хартијама од вредности НБС и улагањем у трезорске записе, каматни приходи банака достигли су 210 милиона евра. То значи да се пословање са државом и те како исплати. Наравно да је привреда неликвидна, ако сву ликвидност поједе држава да би финансирала плате и пензије. Због пораста лоших пласмана, предузећа имају лош рејтинг у банкама – објашњава Николић.

Кад је Монетарни одбор НБС недавно донео одлуку да референтну каматну стопу, по којој се одређују камате банака, смањи на 10 одсто, тиме је банкарима смањио каматне приносе на трговање хартијама од вредности, сматра наш саговорник. А банке су се гувернеру осветиле тако што су подигле курс, закључује Николић.

– Нажалост, догодине ће бити још горе. У предлогу буџета су задуживања по основу трезорских записа са овогодишњих 210 милијарди динара повећана на 245 милијарди.