„Србија се повезује са једним од најуспешнијих делова Европе”, каже Божидар Ђелић, потпредседник владе Србије, након завршених разговора у немачкој покрајини Баден-Виртенберг, где је копредседавао састанку Заједничке комисије Србије и те немачке покрајине.

Ђелић, у телефонском разговору за „Политику”, открива неке детаље из разговора које је имала српска делегација, коју је предводио председник Борис Тадић, са домаћинима. А о томе ће се, како каже, подробно говорити тек уколико планирано буде и договорено.

У фокусу српско-немачке сарадње су, како сазнајемо, три сектора – ауто-индустрија, електроника и информационе технологије. Други правац је заједничка изградња инфраструктуре. „У том домену постоје два пројекта. Први, то је договор да заједно наступимо пред Бриселом, да би се направила квалитетна пруга од Штутгарта, па све до Истанбула. Такође, да радимо заједно и на изградњи једне мултимодалне луке на Дунаву, близу Београда”, прича Ђелић.

Зашто су та два инфраструктурна пројекта толико битна?

„Зато што је у овом моменту најуспешнији део Европе – а он је на линији север-југ и прати Рајну, онда иде кроз Швајцарску, све до Ђенове у Италији – веома преоптерећен и на нама је да помогнемо изградњу те нове железнице и да се, кроз крак који постоји на Дунаву, појави алтернатива запад-исток, дакле, ка обећавајућим тржиштима Турске и Блиског Истока, који су од великог значаја за Баден-Виртенберг, па и целу Немачку”, одговара Ђелић.

Он, такође, преноси да су у домену економије знања, дефинисане две тачке сарадње. Прва тачка је физичка хемија и учешће Србије у великом пројекту Немачке у домену електричне мобилности, будући да је Немачка одлучила да буде водећа земља у свету у производњи и комерцијализацији електричних аутомобила. „Наш допринос овде ће се односити на изградњу литијумских батерија. И ту смо договорили ближу сарадњу са универзитетима у Улму и Карлсруеу, као и да успоставимо пројекте са ауто-произвођачима. Директор Института у Штутгарту за материјале и интелигентне системе биће део нашег пројект-центра за нано-науке и материјале, који ћемо градити у Блоку 39 на Новом Београду. То ће бити инвестиција вредна 45 милиона евра”, каже Ђелић и додаје да ће се Србија на тај начин спојити и са лидерима науке, јер Баден-Виртенберг одваја чак четири одсто свог БДП-а за науку и истраживање, што је сам врх Европе.

На наше питање да ли је нешто договорено око доласка Мерцедеса у Србију, Ђелић одговара да је председник Тадић домаћинима рекао да Србија не одустаје од идеје да привуче овог произвођача аутомобила „у неком средњем року”. „То се неће десити преко ноћи, али то јесте наше стратешко опредељење”, подвлачи наш саговорник, који указује и на то да, рецимо, Мађари већ 20 година граде везе са овим регионом.

Учинак посете наше делегације овој немачкој покрајини не треба, према Ђелићевим речима, очекивати преко ноћи, будући да се представници владе Србије тамо нису појавили пуних 37 година, све до тренутка када је он 2007. године први пут тамо боравио, а за три године мало тога је могло да се промени.