Новац из буџета за плате запослених у републичкој администрацији за 2010. биће планиран само за 28.000 запослених на неодређено радно време и за 10 одсто запослених на одређено време, јер ће толико запослених законом бити максимално дозвољено.

Ово је само једна од ставки предлога закона о смањењу републичке администрације који је „Политика” из кругова владе ексклузивно добила право на увид. Овај документ формално ће се звати закон о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији. Циљ његовог доношења предлагачи су објаснили потребом за јефтинијом, ефикаснијом и мањом администрацијом, за смањењем бирократије на републичком нивоу најмање 10 одсто (око 3.000 стално запослених, плус око 900 запослених по другом основу), за онемогућавањем неконтролисаног раста бирократије (увођење парламентарне контроле над бројем запослених у републичкој администрацији), укидањем непотребних и штетних процедура за привреду и грађане и побољшањем ефикасности администрације.

Закон се примењује на 30.615 стално запослених и неколико хиљада (јер тачан број не постоји пошто се стално мења) запослених по другом основу у органима државне управе (министарства и органи управе у саставу министарства, службе владе, Управа за заједничке послове и стручне службе управних округа, агенције, Фонд ПИО и РЗЗО).

А максималан број запослених утврдиће се новом систематизацијом на основу сагласности владе у Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији и Управи за извршење заводских санкција.

Закон прописује да максималан број запослених на неодређено време у републичкој администрацији не може бити већи од 28.000. И да укупан број запослених на одређено време (изузев приправника и замене одсутног), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, лица ангажованих преко омладинске и студентске задруге не може бити већи од 10 одсто запослених на неодређено време у републичкој администрацији. Максималан број запослених за свако министарство, институцију и агенцију одређиваће влада.

Основни критеријуми за смањење републичке администрације, према одредбама закона, биће општа корист радног места у администрацији за грађане и привреду, а одређиваће се на основу препорука јединице за Свеобухватну реформу прописа (СРП). До краја октобра СРП ће изаћи са коначним препорукама за укидање непотребних и штетних процедура које оптерећују грађане и гуше привреду. Елиминисањем непотребних процедура биће укинута и радна места у администрацији.

Тако, на пример, систем за пријављивање радника на обавезно социјално осигурање годишње кошта привреду 16 милиона евра, и само по том основу у Фонду ПИО посао ће изгубити 500 људи. А тај посао биће на једном шалтеру у РЗЗО.

Процена (истина, прелиминарна) годишње уштеде од око 303.000 евра направљена је на основу предлога да се поједноставе административне процедуре пред пореском управом, кад је у питању промена седишта фирме.

Закон предвиђа да ће милион динара казне платити сваки руководилац органа државне управе, јавне агенције, односно организације за обавезно социјално осигурање ако не донесе акт о систематизацији радних места у складу са одлуком владе.

О предлогу овог закона представници владе разговараће данас и сутра са синдикатима, а затим би га следеће недеље усвојила влада и одмах би био прослеђен парламенту.

„Политика” је у влади добила уверавања о потреби да се добије подршка синдиката јер су управо синдикати већ изразили став да је неопходно да се бирократија смањи и олакша живот привреди како би се развијала продуктивна радна места у реалном сектору.

Поред овог предлога у влади се убрзано ради и на креирању законакоји се односи на смањење локалних администрација.