Протекла година на тржишту капитала могла би се оценити као прилично неуспешна, како због новог пада промета (трећа година у низу), тако и због корекције реперног индекса најликвиднијих хартија Белекс 15. Ова корпа акција, која у великој мери репрезентује кретања на домаћем тржишту капитала, ослабила је номинално око два одсто, а реално за више од петпроцената, ако се придодају исплаћене дивиденде, а одузме снажно слабљење домаће валуте.

АИК банка –И по оствареном промету, и по приносу, нишка АИК банка (АИКБ) остала јелидер тржишта на којем су друге хартије далеко каскале за овом акцијом. Остварени успех АИК-а последица је одличног пословања ове банкарске установе (најпрофитабилнија банка домаћег тржишта), али и погодне власничке структуре за берзанско трговање којом доминирају инвестициони фондови, махом инострани. Раст АИК-а можда би био и интензивнији да током године није бележен јак притисак пакета акција активираних из банкарских залога на страни понуде, након чије елиминације је уследио снажан скок.

Комерцијална банка –Највећа банка по активи на Београдској берзи и највећа банка којом управља држава, ослабила је током 2010. године скоро 18 одстоуз просечан дневни промет који је био мањи од милион динара. Премда је докапитализација (спроведена почетком године)ојачала капиталну базу ове банке, са аспекта улагача била је донекле разочаравајућа јер је спроведена без права прече куповине чиме је разводњено власништво мањинских акционара. Упркос томе што је побољшала пословање, Комерцијална банка и даље бележи принос на активу и капитал знатно мањи од очекивања тржишта.

Енергопројект холдинг –Шпекулације око преузимања највећег домаћег грађевинара винуле су Енергопројект 2010. и преко 1.000 динара по акцији, али је крајем године дошло до извесне корекције ове хартије те се принос спустио на 7,5 одсто. У септембру, држава је преузела управу над овом грађевинском компанијом послевишегодишње апстиненције у гласачким правима, што је улило наду улагачима за скору продају ове компаније. Овај догађај надјачао јеефекте лошијег пословања у текућој години у којој су приходи пали за око 10 одсто.

Агробанка –Агробанка је годину окончала слабија за петину, упркос добрим пословним резултатима и доношењу одлуке о експанзији на тржиште Републике Српске. Главни разлог кризе ове хартије јесте чињеница да је у 2010. години продубљен сукоб на релацији највећи акционари–менаџмент банке око потенцијалне докапитализације чиме је знатно пољуљано поверење улагача у ову хартију. Уз ранији терет обавезе откупа државних акција, Агробанка није могла да остваричаснији резултат.

Имлек –Највећа домаћа индустрија млека завршила је годинујача за петину,како због најављене продаје, тако и због снажног наступа компаније на тржишту која је стицала сопствене акције. Имлек је стизао крајем године и до нивоа од 2.300 динара (највише у последње две године), али је касније ослабио стишавањем еуфорије око могуће продаје свих предузећа којима управља Салфорд.

Сојапротеин –Највећи фабрика за прераду соје у региону забележила је негативан принос од четириодсто, услед (пре свега)лошијег учинка у првој половини године. Очекивани добри пословни резултати, активност компаније на тржишту капитала и растерећење дуга допринели су расту Сојапротеина у других шест месеци који је ипак био недовољан да се оствари позитиван принос.

Универзал банка –Универзал банка се сврстала у највеће губитнике тржишта у 2010. години јер се вредност акције ове банке више него преполовила. Главни разлози је слабљење интереса улагача услед лошијег пословања у текућој години (знатан пад профитабилности) и изневерена очекивања око могуће, скорије продаје ове банкарске установе.

Металац –Горњомилановачки холдинг Металац, познат пре свега по производњи и продаји посуђа, ослабио је у 2010. скоро 17 одстоиако је релативно добро савладао кризу и остварио раст прихода за петодсто. Слабом приносу ове хартије допринела је и њена прилично ниска ликвидност,те је просечан дневни промет био тек незнатно преко 400.000 динара.

Привредна банка –Још једна банка у којој држава има солидно тржишно учешће окончала је 2010. са минусом од 23,4 одсто што се може сматрати релативним успехом ако се узме у обзир да је овај емитент једини из корпе Белекс 15 забележио негативан пословни резултат у 2009. години. Резултати ни у прошлој години нису били јача страна, али је ветар у једра овој хартији давала могућност преузимања ове банкарске установе о чему се у неколиконаврата шпекулисало.

Тигар –Пиротски Тигар је у протеклој години ослабио 12 одстои био је на ивици испадања са А листинга услед веома ниске ликвидности (просечан дневни промет тек незнатно изнад пола милиона динара). Овај холдинг је наставио експанзију пословања и у текућој години, додатно унапредио висок ниво корпоративне културе, али је задржао прилично ниску профитабилност што је карика која у великој мери недостаје улагачима за озбиљнији поход на ову акцију.

Развојна банка Војводине –РБВ је била највећи губитник са годишњим минусом од непуних 60 одстоупркос чињеници да је ова банкарска установа пребродила најтеже дане када је постојала и претња њеном опстанку. Ипак, још једна затворена докапитализација у прошлој години додатно је разводнила власништво акционара и знатно поколебала купце на овој хартији.

Техногас –Техногас који више од десет година послује под контролом немачког Месера задржао је стабилно пословање, али је његова берзанска вредност ослабила скоро 26 одсто. И овде улагачима велики проблем представља ниска потенцијална ликвидност (већински власник има 82 одсто акција), али и одсуство повољне дивидендне политике упркос високој профитабилности компаније.

Алфа плам –Врањски произвођач пећи и штедњака Алфа плам био је, изненађујуће, друга хартија по промету у протеклој години, услед преузимања овог предузећа од стране београдског Амасиса (Алко група). Упркос одличном пословању и доброј дивиденди, принос на овој хартији био је разочаравајућих минус 7,5 одсто, уз солидан просечан дневни промет од 2,6 милиона динара.

Ветеринарски завод –Суботички Ветеринарски завод, којим управља Сојапротеин, ослабио је 7,5 одстоу протеклој години уз прилично ниску ликвидност (просечан дневни промет тек 216,700 динара). Упркос добрим пословним резултатима, те наступу компаније на тржишту капитала у другој половини године, резултат је ипак био незнатно испод просека индекса Белекс 15.

Ненад Гујаничић