Сада у Србији имамо здраве банке и заражену привреду. Бојим се да ће, ако банкарски сектор настави да граби крупним корацима, а ми ситним, заражена привреда на крају заразити и банке. Овим речима се Топлица Спасојевић, први човек ИТМ групе, на једном састанку у јеку кризе обратио окупљеним банкарима. Представници финансијског сектора тада нису били забринути због његових речи. После више од годину дана банкари не крију да их забрињава то што привредници имају проблема са враћањем дугова, јер је обим лоших кредита у реалном сектору достигао више од 22 одсто. По том показатељу, најгори смо у овом делу региона.

– Не бих рекао да их дрма температура – оцењује Топлица Спасојевић ситуацију у којој се сада налазе банкари. – Тај сектор је и даље стабилан. Пре ми се чини да су тек сад схватили проблем – каже наш саговорник и додаје да далеко од тога да ликује што је његово упозорење било на месту.

Сви смо на истом броду, каже наш саговорник. Не може некоме да буде добро ако је свима око њега лоше, објашњава. Због тога је убеђен да држава, банкари и привредници треба да седну за исти сто и заједнички нађу решење за проблем лоших кредита. Њихово укупно учешће, према последњим подацима Народне банке Србије, достигло је више од 18 одсто. Док становништво знатно мање касни с отплатом рата, више од 22 одсто привредника на време не враћа своје дугове.

– Решење је у смањењу камата. Било тако што ће се смањити обавезне резерве или што ће банкари морати да се одрекну дела зараде, односно да смање марже. Другог решења нема – уверен је Спасојевић.

Зато сматра да је гувернер направио добар потез када је прошле недеље сео за исти сто са банкарима и препоручио им да током недеље штедње не нуде грађанима знатно повољније камате на депозите него иначе. Баш као и запослени у НБС, и Спасојевић верује да скупи депозити поскупљују зајмове и нагомилавају валутне ризике. Због тога верује да ће препорука гувернера индиректно утицати на смањење цене позајмица привреди.

Можда се цела та прича потцењује, односно не схвата се довољно њен значај, овим речима је недавно Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, као гост „Политике” коментарисао проблем лоших кредита.

– Постоје анализе које показују да ће и будући кредитни раст бити угрожен ако се на ефикасан начин не позабавимо овим проблемом. Када се дуплира износ лоших зајмова, то „ошиша” будући кредитни раст за седам до десет одсто – упозорио је тада Петровић.

Ако се Србији управо то догодило током кризе, јер је обим проблематичних зајмова удвостручен, можемо ли да очекујемо успоравање кредитних активности банака, питали смо јуче Петровића.

– Погледајте податке НБС и биће вам јасно да се то успоравање већ дешава. Кредитна активност банака од децембра 2010. године има опадајући тренд. У августу је дошло до корекције, али је питање да ли то означава почетак преокрета – каже каш саговорник.

Додаје да то може да буде опасно јер банке својом кредитном активношћу утичу на економски раст. На страни понуде, дајући кредите привреди, банке подржавају инвестиције, запосленост и понуду робе. На страни тражње, кредитирајући потрошаче, подржавају раст тражње за робом и услугама. Овим речима је наш саговорник објаснио каква веза постоји између кредитног и привредног раста.

– Добра вест је да су банке ликвидне, односно имају средства. Предузећа ће морати у знатној мери да повећају своју продуктивност и ефикасност. Такође, они који су се презадужили ће банкротирати и већ банкротирају. А она презадужена која имају тржишну перспективу имају шансу да наставе „живот” кроз реструктурирање обавеза – оцењује Петровић.

Он ипак подсећа да овде постоје и други проблеми. Чак и ако, као банка, хоћете да опростите дуг, имате проблем са пореским третманом. Држава то тумачи као поклон и морате да платите порез на поклон, упозорава Петровић на нелогичности у систему.

– Држава мора да ојача законе који регулишу наплату потраживања и њихову примену, али и да измени пореске прописе – предлаже он.

Чини му се ипак да се проблем ненаплативих зајмова у Србији не схвата довољно озбиљно. Могуће због тога што се до сада нисмо суочавали са мањом кредитном активношћу банака, претпоставља он.

Иван Николић, сарадник Економског института, боји се да оваква ситуација може додатно да поскупи кредите.

– То само показује колики је ризик кредитирање привреде. С растом ризика расте и цена новца. Тако ће и они привредници који добро послују испаштати јер ће и њима зајмови бити скупљи – каже Николић и додаје да му се чини да постоји опасност да нестабилност из реалног сектора може да се прелије на банкарски. По резултатима пословања банака то се већ види, каже наш саговорник. Ипак, добро је то што удео лоших кредита више не расте као што је то био случај у јеку кризе, већ стагнира.

Банкари објашњавају да је банкарски сектор стабилан, јер је више него добро капитализован. У прилог томе говори и податак да покривеност лоших пласмана резервама за процењене губитке достиже високих 141 одсто, по чему је Србија лидер у региону Источне Европе.