Светска финансијска криза, сва је прилика, „отпратиће” друштвену својину у историју за мале паре. И пре него што се почело наслућивати да ће она имати неке веће последице по нашу економију, тендери за продају друштвених предузећа почели су да падају један за другим. И за добра предузећа и вредну имовину, потенцијални инвеститори, што страни, што домаћи, у пола гласа су саопштавали да су им извори финансирања, из поменутих разлога, ускраћени. Посао, међутим, мора да се обави, расписани су нови тендери, али, наравно, за предузећа се сада траже мање суме.

Према слову закона, приватизација преосталих друштвених предузећа мора да се оконча до краја године, када и последње предузеће мора формално да започне овај процес. С обзиром како се наново оглашавају, њихова продаја није баш готова ствар. Купци се спорадично јављају, тако да се чини да је њихова ликвидација све извеснија.

А стечајеви фирми у Србији су посебна прича. И међу њима има оних са и те како вредном имовином, а купаца нема. Тренутно је у процедури 640 стечајева који се воде по новом Закону о стечају, и још око стотинак који се воде по старом закону, што значи пред трговинским судовима. Реч је о предузећима с најдужим стечајним стажом.

Крајем септембра на јавном надметању за продају стечајне имовине „Инекса” – и то палате од 12.000 квадратних метара у центру Београда, процењене на почетних 3,2 милијарде динара, није било пријављених. Чека се нови оглас за продају и, наравно, нижа почетна цена.

Није уродила плодом ни продаја „Југоекспортове” зграде у центру Београда у Улици мајке Јевросиме, величине 500 метара квадратних, јер, такође, није било купца. Иако је у јавности било наговештаја да, због добре локације код Аде Циганлије и велике површине, има заинтересованих за куповину из стечаја старе Београдске шећеране, приде и нових погона у Падинској Скели, који се простиру на 102 хектара, потенцијалних купаца и у овом случају није било.

После три неуспела тендера за фабрику целулозе и папира „Матроз” у Сремској Митровици, неславно је завршила и њена стечајна продаја. Два пута је пoкушана продаја лицитацијом, али без резултата. Процењена вредност била је 1,642 милијарде динара, а на последњој лицитацији 657 милиона динара. Као што је наш лист недавно писао, ово јавно предузеће је понуђен купцима и по шести пут, а исход би требало да се зна управо сутра, када ће у Центру за спровођење стечајног поступка бити отворене понуде евентуалних будућих власника, ако их буде.

У јавности је стечај изузетно непопуларна мера, јер се у највећем броју случајева, услед дугова, продаје имовина предузећа. Оно иде у банкрот, а запослени остају без посла и без права на отпремнине. Према броју активних стечајева у Србији, међутим, не би се могло закључити да овдашња привреда посрће под тим теретом. Процене су да је много више фирми кандидата за стечај, али је тешко доћи до податка колико их је. У случају несолвентности, односно када предузеће не измирује своје финансијске обавезе у законском року, повериоци имају право да покрену стечајни поступак.

Директор Агенције за лиценцирање стечајних управника Весна Гаћеша каже да број стечајних предмета од 2007. године стагнира. Много их је више, каже, било после доношења новог закона о стечају у 2005. години.

Сврха новог закона била је да се скрати поступак, а повериоци брже намире. Стечајеви који трају унедоглед, нарочито такозвани радни стечајеви, који се никада нису окончавали, били су, због несигурности, препрека за инвестиције. Економисти ових дана упозоравају да није добро што су стечајеви застали, јер то, уз мањак капитала на тржишту, успорава долазак потенцијалних инвеститора.

– Оваква осека код покретања стечајних поступака тражи, наравно, своју анализу – каже Весна Гаћеша. – Можда повериоци нису упознати са својим правима, можда је то избегавање плаћања предујма трошкова стечајног поступка који суд приликом покретања поступка одређује, или неки други разлози – додаје она.

У светлу последица светске финансијске кризе по нашу привреду питање стечаја добија и нове димензије. Економске тешкоће могу само да повећају број несолвентних предузећа која не измирују своје обавезе, а самим тим у дугове терају и своје пословне партнере. Отуда, ефикасна примена стечаја над једним несолвентним предузећем за остале може значити да могу да наставе да релативно нормално послују.

Интересантно је и да се у Србији променила структура предузећа над којим је покренут стечајни поступак. У већини више нису предузећа с друштвеним капиталом, већ она са приватним. Друштвена својина полако одлази у историју.