Србија, после Грчке и Мађарске, има најскупље гориво у региону. И док се литар бензина у Србији точи по цени од 1,35 – у Грчкој је 1,7, а у Мађарској 1,39 евра. Истовремено, литар евродизела у Грчкој је 1,46, у Мађарској 1,35, а у Србији 1,32 евра.

У Удружењу нафтних компанија Србије кажу да су разлози високих цена деривата велика државна захватања, која код бензина иду до 52,8 динара (само Грчка има веће акцизе од Србије – 58,7 одсто), док код евродизела, држава у сваком литру учествује с 42,6 одсто. Томе треба придодати и обавезе према буџетском фонду за ванредне ситуације и регистру хемикалија, али и обавезе према буџетском фонду за шуме, где се надокнада уплаћује као проценат укупног прихода. Пошто је у укупном приходу нафтних компанија висок удео акциза, нафтне компаније су обавезне да и на тај део плаћају таксу, што у великој мери оптерећује крајњу цену, упозоравају у удружењу.

И поред свих ових намета и врло скупог горива које се точи у Србији, промет, кажу у удружењу, није опао за 20 одсто, како се спекулише последњих дана. Пад промета је приметан, али је знатно мањи. Истовремено, очигледан је раст потрошње течног нафтног гаса, који је најјефтинији (упола цене горива).

Упитани да ли је због односа курса евра и динара, који је јачао у последње време, било простора да гориво појефтини – у удружењу кажу да је за последња два месеца раст курса евра био много бржи од поскупљења горива. Ако је и долазило до неких поскупљења у малопродаји бензина и дизела – она су била минимална.

До појефтињења може доћи само ако се смање акцизе и укину двојни резервоари за царињење и складиштење горива. Држава треба да зна да смањењем акциза, због којих би појефтинило гориво, не би смањила планирани прилив пара у буџет, јер би се повећала продаја горива и тиме надокнадила та разлика, појашњавају у удружењу.

Љубинко Савић, самостални саветник у Привредној комори Србије, каже да је за првих шет месеци ове године промет бензина опао од три до три и по одсто, а да је забележен раст промета дизела и евродизела, управо, за толико. Истовремено је примећен пад потрошње ТНГ за шест до седам одсто, али да нема говора да је пад продаје 20 одсто.

Иако јуче није могао да коментарише колико је у овом часу реална цена горива у Србији, односно да ли би гориво могло да буде и јефтиније – Савић каже да треба обратити пажњу на цене на пумпама код истих трговаца, код којих се од локације до локације може видети разлика у цени и до 10 динара, бар када је реч о евродизелу. То говори да је сигурно да постоји простор за снижавање цене, али да се у Србији то није десило последње две године.

Како се незванично сазнаје, иако се приватници вечито ваде на НИС, под изговором да им је он репер за цене у малопродаји и да, ако код њих појефтини, да ће и код осталих бити јефтиније – њихова зарада на дериватима је у просеку око 10 динара по литру, што је дупло више него када је Уредба о ценама била на снази.

Да је либерализација у Србији спроведена до краја и да постоји права конкуренција – гориво би сигурно било јефтиније, каже Бобан Атанацковић, председник УО „Нафте” а. д., напомињући да овако НИС и даље диктира цену домаћих деривата. Иако би на пумпама увозни евродизел могао да буде јефтинији, то није реално, јер је НИС-ов дизел Д2 скупљи, иако није европског квалитета.

Јасна Петровић