Пад вредности динара у односу на евро последњих дана 2009. и првих десетак дана ове године последица је бар три чиниоца, став је аутора јуче представљеног децембарског броја „Макроекономских анализа и трендова” београдског Економског института и Привредне коморе Србије. Први је „сезонски фактор”, односно повећанодоспећеотплатапремаиностранству. Као други разлог најновијег губитка вредности домаће валуте аутори наводе смањење референтне каматне стопе Народне банке на 9,5 одсто, што такође редовно доводи до пада вредности домаће валуте. Смањењединарскогделаобавезнерезерве банака је трећи узрочник актуелног клизања динара у односу на европску валуту.

Продајом око 200 милиона евра, мање од половине повучених од ММФ-а, да би после ребаланса буџета за 2009. измирила своје обавезе, међу којима је и исплата по 1.700 динара за 4,8 милиона власника бесплатних акција државних предузећа, држава је додатно поспешила ово већ уобичајено „сезонско опадање вредности динара”, став је аналитичара Економског института.

По речима Стојана Стаменковића, уредника МАТ-а, последњи удар на динар био би знатно блажи да су држава и НБС усагласиле своје потезе.

Иначе, ове „игре” са и око динара аутори МАТ-а, поред најаве могућег одмрзавања пензија и плата у 2010. години, виде као један од два најновија „ризика политичког маркетинга”.

Далијеслабљењединараза 2,3 одсто заистасуштинскиузрокгубитакакоје ћеиматинеке, пресвега, великефирме? На ово питање, које је последњих дана било „у оптицају”, одговор аутора МАТ-а у најкраћем би гласио: сами су се задуживали да би остваривали велике пословне планове, па нека сами и враћају.

Са наведеним ставом није била сагласна потпредседница Привредне коморе Србије Видосава Џагић. Она је истакла да су се компаније из сектора индустрије задуживале још од 2006. године да би купиле савремену опрему, унапредиле конкурентност и запослиле људе.

Поводом залагања за увођење евра уместо динара, др Владимир Вучковић је рекао да Србија и када би могла, сада не би требало да уведе евро.

Ал. М.