О резултатима примењеног модела приватизације у Србији бројке све говоре, а последице неуспелих продаја великих друштвених предузећа,описане у објављеној серији текстова у нашем листу, држава мора да лечи, каже Бранислав Зец, државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја. Приватизација друштвеног сектора приведена је крају. Остало је непродато око 450 предузећа, за која се у кризи која, изгледа, има и ,,друго полувреме”, не могу очекивати озбиљни купци. Ако не добију власника, следи им стечајиликвидација.

Али, такав крај неће доживети и све велике фирме чија продаја није успела или још чекају газду. Оне су под посебним државним надзором.

Компаније као што су РТБ ,,Бор”, ,,Прва петолетка”, ,,Петрохемија”, ,,Магнохром”, пољопривредна добра и комбинати и Електропривреда Србије, неће се продати било коме и по сваку цену, каже Зец. Влада је решила да се о свакој појединачно одлучује. Исто важи за око 500 државних јавних и комуналних предузећа општина и градова.

– Реч је о индустријским предузећима која имају будућност, јер производе робу за којом је тражња на светском тржишту све већа, а од њиховог опстанка зависи судбина неких општина, па и региона – каже наш саговорник. – Држава већ управља и улаже у некаод њих, али само ако ће се уложено вратити. Кад је реч о јавним и комуналним предузећима од стратешког значаја, преовладао је став да држава мора водити рачуна о цени и сигурности испорука њихових услуга.

У Министарству за економију кажу да сви у влади знају да се последице неуспешних приватизација, као и остале болести српске економије, најуспешније лече реформом. Почев од радикалних промена у јавном сектору и унапређења инвестиционогипословногокружења да би се смањили трошкови и ризици пословања. Зна се да би тој ,,медицини’’ добродошло и поштовање фискалнихправила, променаструктурејавнепотрошње, ефикаснијејавнеинвестиције, отклањањеадминистративнихбаријера, порескисистем који подстиче запошљавање...

– Невоља је само у томе што није реално очекивати да се све то може брзо учинити – указује Зец. – На томе се ради, истина је да тај посао не одмиче жељеном брзином, али је веома битно да је политичка елита коначно сагласна да економска политика треба да подржава производњу разменљиве робе за извоз, уместо потрошње и увоза. Сада се сви слажу да мора да се произведе и извезе да би се зарадило и опстало, а подстицање инвеститора и запошљавања већ даје резултате.

На опаску, да неки ,,велики системи’’, после година под санкцијама и бомбардовања, додатно изнурени неуспелом приватизацијом, можда неће дочекати деловање реформске терапије, Зец узвраћа примерима успешног исхода државних интервенција. На почетку подсећа на најсвежији. Италијанска модна кућа „Бенетон”купила је 13. маја нишки „Нитекс”по почетној цени од нешто више од три милиона евра. „Бенетон” планира да у наредне четири године запосли 2.700 људи и да инвестира 43,2 милиона евра, а држава ће тај пројекат подржати са 9.000 евра по запосленом раднику.

 –Тај модел се може применити и код других предузећа, а управо се преговара са неколико великих страних инвеститора – напомиње Зец. – Тамо где не дођу солидни страни инвеститори, држава мора сама.

И тај модел је испробан. Држава је успела да оживи 13, од укупно 15 пољопривредних предузећа, која су новокомпоновани капиталисти купили, па упропастили. Преузета су са кумулираним губицима од 33 милиона евра. Реч је о акционарским друштвима: ,,Бачка” из Сивца, „Агробачка” из Бача, „7. јули” из Сирига, „Јадран” из Нове Гајдобре, „Млади борац” из Мале Босне, „Омољица”, „Војводина” из Старчева, „Братство-јединство” из Неузине, „Семе Тамиш” из Панчева, „Долово”, „Драган Марковић” из Обреновца и „ПИК Земун”. После приватизационог хорора, остало је 877 запослених, 11.000 хектара обрадиве земље у власништву и 8.500 у закупу, са фармама за 60.000 свиња и 3.000 говеда, силосима са капацитетом од 105.000 тона, системима за наводњавање на 3.500 хектара и другом опремом.

– Груписање ових пољопривредних добара, са једним пословодством, прошле године смањило је трошкове набавке репроматеријала за 30 одсто, односно два милиона евра – каже Зец. – Само у 2010. имали су три милиона евра губитка. Прошле јесени и овог пролећа је све посејано, па ће ове године само ратарство донети приход од 15,6 милиона евра и биће у плусу око пет милиона евра. Раст тражње за храном иде наруку оваквим фирмама. У плану је да се након прве фазе консолидације нађе стратешки партнер који ће заједно са државом уложити у модернизацију и повећање производње.

Држава је преузела ,,Петрохемију”2009. године, која јесада други извозник српске индустрије, иза „Ју-ес стила Србија”, тврди Зец. Постављено пословодство је, у сарадњи са синдикатима, само у 2010. снизило трошкове компаније за око 44 милиона евра. Очекује се да вредност овогодишњег извоза достигне око 266 милиона евра, 2009. само 107 милиона, а прошле године 218 милиона евра.

После три пропала покушаја да РТБ „Бор” добије солидног купца, влада је подржала кредите за модернизацију процеса вађења руде и дала гаранције за улагање у изградњу нове топионице, која ће бити завршена 2013. године. Сада, када је број запослених сведен на око 5.000 и када је цена бакра око 9.000 долара за тону, јасно је да је реч о исплативом подухвату. РТБ већ плаћа своје обавезе. Он може бити одржив систем и главни извозник Србије.

Истини за вољу, запосленима и пословодству ,,Бора” ни блокада аутопута својевремено није помогла да убеди државу да вреди уложити у покретање производње бакра. Економске власти су се слепо држале догме да држава не треба да инвестира. Ако се коначно схватило да држава некада и то мора, бар за неко време – има наде за оне који очекују да их држава погура. Да би опстали док не дочекају праве партнере.