Економија
Држава је тужи, „Алпина” гради
Вест да је аустријска грађевинска компанија „Алпина” доставила најјефтинију понуду за изградњу обилазнице око Димитровграда на Коридору 10 изненадила је многе, јер се држава са том фирмом суди око раскида уговора за концесиону изградњу аутопута Хоргош–Пожега. Тендер је, међутим, расписан према правилима Светске банке, чији је услов да надметање буде транспарентно и отворено за све, па у том случају држава нема механизме да спречи било кога да се пријави на тендер. Па тако ни „Алпину” и „Пор”, бивше концесионаре пута Хоргош–Пожега.
На то што је „Алпина” доставила финансијски најповољнију понуду, министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић јуче није имао коментар.
Иначе, Србија је против аустријске фирме „Алпина” добила спор у бечком суду и издејствовала наплату гаранције од 10 милиона евра. Али, Аустријанци су и арбитражном суду у Паризу поднели захтев за обештећење од 71 милион евра, на име трошкова за припремне радове и изгубљене добити на наведеном пројекту.
– Када је реч о овим фирмама, држава може и има право да ограничи њихово учешће на тендерима за послове које сама финансира – каже један од саговорника „Политике” упућен у ову проблематику. Али за то, сматра он, нема много спремности и одлучности.
Истина, летос се пронео глас да су ове две фирме стављене на црну листу, што је требало да значи да нових послова за ове компаније у Србији неће бити. Али, испоставило се да није тако.Да непожељних компанија нема, потврђено је убрзо потом када је „Алпини” поверена обнова магистрале која спаја Србију и Црну Гору од Кокиног Брода до Нове Вароши.
Понуда „Алпине” од 2, 9 милијарди динара за обилазницу око Димитровграда, која важи за компликовану и скупу деоницу, према мишљењу „Политикиног” саговорника је стратешка. Та фирма, каже он, не рачуна на зараду већ настоји да исполира пољуљани кредибилитет у Србији. Он није нарушен само концесионим уговором. Један од пројеката због кога је прозивана јесте мост код Бешке због непоштовања уговорених обавеза и рокова. Такође, подизвођачи које је ангажовала на ГТЦ-овим објектима у Београду, тужили су је због неизмиривања дугова.
Упућени кажу да се у матичној земљи тако не понаша, али да и тамо ужива мањи углед него „Пор” и „Штрабаг”.
„Алпина” је до сада у нашој земљи уложила око 50 милиона евра, има три асфалтне базе капацитета милион тона годишње и три каменолома. Завршила је више од 40 пројеката вредних око 400 милиона евра и запошљава око 500 радника.
Последњи коментари
Nepostovanje rokova, sudjenje, izgubljeno dragoceno vreme zamajavanje javnosti po sistemu hoce/nece, jeste/nije i slicno. Ovakve stvari su sasvim izvesne ako ne postoji dugorocna strategija podrzana jasnim zakonima. I to mogu da razumem da po nesto ne stima jer smo zemlja u tranziciji. Ono sto ne mogu da razumem kako to da dobrovoljno postajemo 'kolonijalizovana' zemlja. Ako ne razvijemo nase gradjevinarstvo, nasu IT, nasu poljoprivredu mi cemo postati samo ziva ljudska masa koju svako moze da upotrebi kad mu zatreba i da baci kad mu ne treba. Da li mi u tim pregovorima oko kredita sa medjunarodnom bankom mozemo da izadjemo i sa po nekim uslovom a ne samo da aminujemo. Imamo dokazane gradjevince ako ne raspolazu modernim tehnologijama drzava da im pomogne da je nabave. Ako ne postoje vestine za koriscenje navigacionih sistema u gradjevinarstvu zamoliti nase prijatelje u Evropi, Americi, Rusiji, Kini da nam omoguce da nasi gradjevinci na njihovim projektima steknu te vestine.
И код Светске Банке постоји категорија "Непоуздан" партнер,односно неспоран критеријум при избору најповољније понуде,а о томе се мало зна.Могуће ја и да неко представнике државе Србије третира као "непоуузданог" партнера.







