Употребити све законске мере: Љубисав Орбовић и Расим Љајић (Фото Танјуг)

Држава је најодговорнија што радници имају неповезан радни стаж јер није редовно контролисала да ли послодавци измирују своје обавезе. Због тог пропуста сада се из буџета издвајају средства за повезивање радног стажа, јер радници не треба да сносе последице лошег рада државних служби, рекао је Расим Љајић, министар рада и социјалне политике на скупу у Институту економских наука „Крај приватизације, последице по економски развој и незапосленост у Србији”.

По његовим речима, не би требало да се преиспитују све приватизације, већ само случајеви где постоји сумња да се ради о злоупотребама. У таквим случајевима треба предузети све законске мере да се заштити имовина фирми и права радника.

Министар је идентификовао три проблема која су пратила досадашњу приватизацију – трајање од скоро 20 година, приход од приватизације од око три милијарде евра отишао је у текућу потрошњу уместо у инвестиционе пројекте и повећана је незапосленост.

Тренутно у Србији, према речима председника Савеза самосталних синдиката Србије Љубисава Орбовића, око 100.000 запослених не прима плате, а велики број нема оверену здравствену књижицу.

За такво стање, како је истакао, кривицу сноси држава и Агенција за приватизацију, јер се није водило рачуна коме се продају фирме, па сада причамо о бројним случајевима прања новца у приватизацији. Орбовић је указао и да су само у прошлој години дуговања према фондовима пензијског и здравственог осигурања износила око 120 милијарди динара. Поређења ради, прошле године буџетски дефицит износио је око 109 милијарди.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин навео је да је у досадашњој приватизацији било доста проблема и да је због тога неопходна промена концепта, али и односа државе према тим предузећима. Он сматра да је потребно извршити детаљну ревизију предузећа где су раскинути уговори о продаји, а неки од његових предлога су и да се изабере консултантски и менаџментски тим који ће да састави излазну стратегију за те фирме, а та стратегија може да буде и резултат договора Агенције за приватизацију, власника и највећих поверилаца. Репрограм обавеза по основу дуга, конверзија дуга у удео поверилаца у предузећима, такође су неки од предлога које је изнео Бугарин.

Он је подсетио да је до децембра прошле године раскинуто 469 уговора, од чега 23 тендера и 446 аукција. Бугарин се осврнуо и на будућу приватизацију, истакавши да је потребно дати приоритет оним фирмама које долазе из оних градова где је процењен ризик незапослености и одржавања производње.

За приватизацију јавних комуналних предузећа такође треба испунити одређене законске услове – донети закон о комуналним делатностима, закон о јавно приватном партнерству, закон о повратку имовине локалним самоуправама..., сматра Бугарин.

Сарадник Института економских наука Божо Драшковић предложио је да се хитно раскину сви приватизациони уговори где купци не испуњавају своје обавезе према радницима и држави. Он је истакао да предстоји приватизација јавних предузећа, за коју мора да се утврди добра стратегија која ће укључивати партнерство јавног и приватног сектора.

За ефикасно окончање приватизације друштвених и државних предузећа, како је истакнуто на скупу, потребно је да се хитно донесу закони о реституцији и о јавној својини.

У Србији је од 2002. године приватизовано око 2.500 предузећа чија је укупна продајна цена била 2,9 милијарди евра, а вредност уговорених инвестиција је 1,4 милијарде евра. Раскинуто је 27 одсто, односно више од 500 купопродајних уговора.

Око 200 државних и друштвених фирми још није приватизовано и очекује се да ће њихова продаја бити окончана до краја 2010. године.