Вест о бесплатној легализацији свих бесправно саграђених објеката у Србији, Оливер Дулић, министар животне средине, јуче је кориговао рекавши да ће се ова намера, уколико буде преточена у званичну одлуку, односити само на оне „који живе у малим кућама, породичним домаћинствима, који су их од муке градили нелегално”. Значи, бесплатне легализације нема за све, како су многи то из његове првобитне изјаве протумачили.

„Финансијски попуст сигурно неће моћи да добију они који су градили објекте ради привредних активности или да би на њима зарадили”, појаснио је јуче Дулић агенцији Танјуг.

Идеја министра Дулића је да легализација буде бесплатна за што шири круг бесправних градитеља, тако што би се онима који су легализацију већ платили тај износ одбио од пореза на имовину. Међутим, у тиму који прави измене Закона о планирању и изградњи постоје, према сазнањима „Политике”, и мишљења да ту повластицу треба ограничити искључиво на социјално угрожену категорију становништва. Уколико је уопште буде, јер се о њој само размишља.

Надлежно Министарство нема податак колики је приход од досадашњег учинка легализације, као ни колико је објеката легализовано по новом Закону. Локалне самоуправе нису обавезне да Министарству достављају те податке. Зна се да је очекивани приход био између 300.000 и 400.000 евра. Према грубим проценама, од 618.000 поднетих захтева легализовано је близу пет одсто.

Посезање за бесплатном легализацијом, због слабог учинка и поред поједностављене процедуре, сви „Политикини” саговорници оцењују као лош потез и немоћ државе да се избори са дивљом градњом. И већина мисли да овај предлог неће уродити плодом, будући да је суштина проблема на другој страни. Грађани нису заинтересовани за легализацију јер их ништа не присиљава да испоштују процедуру и добију грађевинске дозволе. Закон прописује рушење и драстично увећање пореза за оне који не легализују објекте, али се то не примењује.

Један представник Инжењерске коморе оценио је да је легализација спора, првенствено због тешкоћа при решавању имовинских односа, што подразумева лош рад катастра и других институција.

Подсећања ради, у време када је Бранислав Ивковић био министар легализован је један одсто објеката. За време министра Драгослава Шумарца – 10 одсто, док је у време Велимира Илића, и поред неколико интервенција на смањењу документације, поједностављењу процедуре, и увођења повластица, легализовано једва три одсто.

Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина, признаје да је легализација тежак и мучан процес. Али ослобађање бесправних градитеља од плаћања, тврди он, у директној је супротности са Уставом. Уколико бисмо заиста омогућили свим грађанима да бесправне куће легализују, онда би требало вратити новац свима који су икада платили легализацију и свима који су платили грађевинске дозволе. Јер само тако ће бити испоштовано Уставом загарантовано право равноправности.

Легализација је спора: Калуђерица

– Ако се бесправни градитељи ослободе плаћања накнаде за уређење земљишта можемо очекивати застој у уређењу инфраструктуре у наредних 10 до 15 година. Не видим начин како ће се финансирати уређење улица и прикључење на водовод и канализацију. Јер то је један од значајнијих прихода локалних самоуправа. Осим тога, најнеразвијеније општине ће остати и без пара из НИП-а и заиста не знам од чега ће да граде инфраструктуру – каже Пауновић.

И Милош Милошевић, градоначелник Шапца, категорично је против бесплатне легализације, није се слагао ни са повластицама које је својевремено Велимир Илић увео за дивље градитеље, нити подржава бенефиције из Дулићевог закона. Нерадо је, каже, донео градску одлуку о попустима за плаћање накнаде. Он сматра да се на тај начин савесним грађанима који су платили пројектовање, сачекали дозволу и уплатили надокнаду за грађевинско земљиште шаље порука да су погрешили.

– Ово је изузетно компликована област и не можемо доносити законе на сваке две године. За решавање имовинских односа који су кључни за овај процес треба време. Приходи од легализације нису значајна ставка у градским буџетима и не верујем да ће ослобађање од те дажбине решити проблем. Слаб учинак легализације првенствено приписујем лошој примени закона. Према претходном закону дивља градња је била кривично дело. Али нико због тога није процесуиран. Да јесте, проблем би био одавно решен – каже Милошевић.

Он сматра да ће пребацивање трошкова легализације на опорезивање имовине створити још већи хаос и да више нико неће тражити грађевинске дозволе. А и они који су бесправно зидали више немају ниједан мотив да легализују своје непокретности.

Стојан Семиз, адвокат бечке канцеларије ЦМС, каже да се из намере увођења бесплатне легализације закључује да је главна препрека спровођењу тог процеса износ који се плаћа на име накнаде за уређење грађевинског земљишта. Он сматра да је погрешно веровати да ће укидање плаћања ове обавезе довести до „убрзања поступка”.

– Легализација није везана само за плаћање накнаде, већ и за решавање имовинско-правних односа и процену испуњености урбанистичких услова у сваком конкретном случају. Другим речима, укидање плаћања накнаде значајније ће убрзати поступак легализације само уколико се укину и остала правила, да не можете без основа градити на туђем земљишту и објекту и да не можете градити било шта на било ком месту. Уколико се надлежни одлуче за укидање свих правила, добићемо легализацију анархије. Уколико се, пак, укине само обавеза плаћања накнаде, не верујем да то може довести до значајнијег убрзања у решавању захтева за легализацију – сматра Семиз.

Ђорђе Бобић, бивши градски архитекта Београда, могућност бесплатне легализације види као убирање политичких поена, односно као предизборну категорију. Он каже да је и у време када је Велимир Илић био министар у једном тренутку било речи о бесплатној легализацији, али се Београд томе оштро супротставио јер су били сигурни да ниједан пропис више неће важити и да неће моћи да се примени.

– Држава не сме да попусти пред дивљим градитељима. Они очекују да ће добити неке уступке за то што су кршили закон. Али држава мора да им се успротиви, довољно је само да примени закон. А у новом закону лепо пише да они који нису до одређеног рока поднели захтеве могу да очекују рушење. Другачије не можете натерати некога ко је кршио закон да измири обавезу – изричит је Бобић.

Бесплатну легализацију професор Милојко Арсић, саветник премијера Мирка Цветковића, види као негативну селекцију и кршење закона. Он каже да накнаде за грађевинско земљиште не треба да буду високе и да их треба снизити, али никако не треба бесправне градитеље ослободити њеног плаћања. Осим тога то је цена услуге коју неко плаћа граду да би добио инфраструктуру и никако је, каже он, не треба изједначавати са порезом на имовину. Јер то су две различите ствари.

– Проблематично је објашњење да ће се смањењем или укидањем надокнаде убрзати поступак легализације. Осим тога треба имати у виду да ће тај опрост плаћати сви порески обвезници – каже Арсић.

У Београду је поднето 245.000 захтева за легализацију по новом закону, а грађевинске дозволе је добило око 1.770 кућа. У градску касу се од накнаде за коришћење грађевинског земљишта слило 1,2 милијарде динара, с тим што су у овај износ урачунати сви који су током године извршили уплату било да је реч о неколико рата или целокупном износу. Легализација куће у Калуђерици од 100 квадрата, на пример са свим попустима, кошта око 134.780 динара.

Оливер Глишић, члан Градског већа, каже да је некоректно коментарисати најаву министра, а да се не зна шта се том мером жели постићи.

– Не знамо да ли се о увођењу бесплатне легализације размишља због проблема са наплатом, ценом, спровођењем поступка. Београд није очекивао неке велике приходе од легализације, односно они нам нису били приоритет. Зато смо дали и попусте до 80 одсто. У први план смо ставили завршетак овог процеса – каже Глишић.

И у Нишу, који има један од највећих проблема са дивљом градњом, били су прилично суздржани када је реч о најави министра. Драган Миловановић, помоћник градоначелника, каже да су они спустили цене колико су могли, тако да легализација квадратног метра у центру града кошта 600 динара, док је на периферији 400. Али упркос томе, од 30.000 захтева, само 500 објеката је добило грађевинске дозволе.

Маријана Авакумовић

---------------------------------------

Само за оне који су „градили из муке”

Министар Оливер Дулић је признао да беспарица није једини узрок за спор темпо овог покушаја легализације.

– Крив је вишедеценијски проблем недостатка документације у Србији, неажурног Катастра непокретности, нерешених имовинско-правних односа и, наравно, недостатак новца. Највећа кочница легализације није плаћање, већ то што огроман број људи не може да прикупи документацију коју закон захтева. Многи су градили на државном или друштвеном земљишту, на земљишту које је власништво фирми које су пропале, на земљишту које никада није било укњижено ни на кога. Они сада имају проблем да докажу власништво над земљиштем, што је један од услова за легализацију. Проблем су и дуге процедуре које се воде по управном поступку – навео је Дулић.

Он тврди да још није познато колико је новца, од очекиваних 300 до 400 милиона евра, до сада прикупљено легализацијом, али ће они који су платили бити обештећени. Још није одлучено да ли неким врстама попуста или финансијском компензацијом.

В. В.