Уколико у наредних неколико дана заиста буде потписан друштвени договор представника синдиката, послодаваца и државе, запослени би могли да се надају да ће им рупе у радном стажу бити „закрпљене”, док би послодавци могли да очекују повећање неопорезивог дела зараде. Међутим, коначан исход преговора зависиће од финансијских ефеката ових мера, а прецизније рачунице праве стручњаци из Министарства финансија. Са њиховом проценом министар рада Расим Љајић треба у четвртак да изађе пред представнике синдиката и послодаваца.

Иако је потписивање споразума било најављено за данас, натезања око минималне цене рада и даље трају. Представници државе понудили су да минималац износи 98 динара, а од јуна 100 динара по сату. Међутим, синдикати су ту понуду одбили инсистирајући да минимална цена рада буде 102 динара.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, каже да су послодавци спремни да прихвате да исплаћују минималац који предложи Министарство финансија. Држава би изласком у сусрет захтеву синдиката, према његовом мишљењу, могла да угрози висину минуса у својој каси, односно договор са Међународним монетарним фондом. Јер повећање минималне цене рада, како истиче, неминовно узрокује и повећање осталих зарада.

– Уколико би на пример минималац био увећан за 10 динара по сату или око 2000 динара месечно, запослени са коефицијентом четири добили би четири пута већу повишицу. Она би износила око 8.000 динара. Не можемо да кажемо повећаћемо само плате за оне са минималним примањима, јер ћемо доћи у ситуацију да висину њихових зарада у појединим случајевима изједначимо са платама радника са средњом стручном спремом – објашњава Атанацковић.

За послодавце је, према његовим речима, најважније да се уведе дисциплина плаћања, али и смањивање захватања из зарада, а о томе, како је рекао, може да одлучи само Министарство финансија.

Стручњаци Министарства финансија требало би такође да израчунају и да ли је могуће изаћи у сусрет захтевима послодаваца, који између осталог предвиђају повећање неопорезивог дела зараде. Првобитни захтев послодаваца, као сазнајемо, био је да неопорезиви део зараде буде једнак минималној заради што је, према првим проценама, финансијски неприхватљиво.

Међу предлозима послодаваца налази се и захтев да се ограничи максимални износ фирмарина које убирају општине на локалу, јер су током кризе привредници негодовали како су таксе и квазипорески намети превелики. На списку мера које предлажу послодавци је и регулисање повраћаја пореза на додату вредност, али и увођење одређених олакшица на увоз машина и опреме како би јефтиније могли да започну бизнис.

Да ли ће ови њихови захтеви ући у текст споразума обавестиће их, каже министар рада, у четвртак. Он не искључује могућност да до договора уопште не дође.

– Нећемо потписати споразум ако послодавцима буде наметао додатне обавезе поред ових које већ имамо – каже Атанацковић.

Са друге стране, Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката, рекао је Танјугу да у преговорима нема „камена спотицања”, већ да је реч о жељи све три стране да се постигне договор о најбољим решењима, прихватљивим за послодавце, запослене, синдикате и државу.

Синдикати у овим преговорима инсистирају да се радницима којима до 2010. године несавесни послодавци нису уплаћивали стаж и здравствено осигурање та „рупа” покрије.

Држава ће им, како незванично сазнајемо, највероватније изаћи у сусрет.

– Дуго се полемисало о томе да ли ће неко коме послодавац није уплаћивао здравствено имати право на здравствену заштиту. Највероватније ће бити прихваћен предлог да једнократном уплатом буду овераване књижице за годину за коју се плаћа, без обзира на претходна дуговања послодавца. А Републички завод за здравствену заштиту ће своја потраживања решавати на суду – каже један од учесника социјално-економског дијалога.

О ванредном повећању плата у јавном сектору, каже наш извор, није било речи у преговорима и то се, по свему судећи, неће наћи у споразуму.

А. Николић

М. Авакумовић