Досадашње редовне и ванредне аукције краткорочних трезорских записа с роком доспећа од три месеца показале су да су инвеститори веома заинтересовани за државне папире. Њиховом продајом од 5. фебруара у буџет се слило око 48 милијарди динара, каже за наш лист директор Управе за трезор Иван Маричић. Имајући то у виду, држава планира да крајем јуна или почетком јула емитује дужничке хартије с роком доспећа до шест месеци, а како најављује наш саговорник истовремено се припрема издавање једногодишњих обвезница, које би се на тржишту могле појавити крајем 2009.

– Још није дефинисано колики ће бити обим летње емисије и номинална вредност тих дужничких хартија, али се очекује да ће и тај папир с дужим роком приспећа од досадашњих записа привући инвеститоре. Јер, реч је о сигурном пласману и примамљивој камати која ће бити виша од есконтне стопе.

Држава рачуна да ће за куповину тих записа бити заинтересовани професионални инвеститори – привредна друштва, банке, осигуравајуће компаније, брокерске куће, пензиони фондови – каже Маричић.

Према његовим речима, емисија и продаја краткорочних тромесечних, а ускоро и полугодишњих и годишњих трезорских записа, може се сматрати и почетком формирања емисионе стратегије државе на средњи и дуг рок. Она ће означити прекретницу не само у буџетској политици ка ефикаснијем управљању јавним средствима, већ и у развоју домаћег тржишта новца, а доцније – и капитала.

У Управи за трезор већ постоји одговарајући информатички сервис који омогућава инвеститорима да бесплатно, посредством аукцијске платформе, која је у целини дело наших стручњака, пријављују понуду и тражњу, односно да се организује секундарни промет државних папира и пре рока приспећа. Израда аукцијске платформе подразумева дефинисање процедура емитовања и примарне продаје државних записа, као и и информатичко уређење свих процеса, а овај веома сложен и стручно захтеван посао поверен је домаћем тиму консултаната на челу са проф. др Бошком Живковићем и запосленима у Управи за трезор.

– Екстерни трошкови овог пројекта износили су свега око 10.000 евра, док је, поређења ради, једна реномирана светска компанија нудила Управи за трезор готово решење за организацију примарне продаје државних хартија од вредности преко аукцијске платформе по цени од чак пола милиона евра – напомиње Маричић. – Стога успешно урађен посао домаћих стручњака сведочи и о одговорном трошењу новца пореских обвезника, наглашава наш саговорник, уз опаску да су Светска банка и друге међународне финансијске институције веома позитивно оцениле овај домаћи пројекат.

Подсећања ради, излазак на аукцијску платформу за инвеститоре је бесплатан, а цена у налогу за куповину изражена је као дисконтна стопа, чиме потенцијални купац дефинише принос који жели да оствари у овом послу у односу на номиналну вредност записа на дан доспећа. С друге стране, држава као емитент, у складу са својим интересима и емисионом политиком, одређује каматну стопу коју је спремна да плати, имајући у виду услове на тржишту, референтну стопу Народне банке и банкарске камате.

Избегавајући задуживање из примарне емисије, односно код НБС, као у време „малигне” инфлације, изласком на новчано тржиште држава очигледно настоји да демонстрира одговорно понашање, доприносећи макроекономској и монетарној стабилности.

– Међутим, циљ емитовања и продаје записа на три, шест месеци и годину дана није само да би држава решавала своје ликвидносне проблеме у периодима кад расходи надилазе фискалне приходе, већ се тако коначно успоставља принос на краткорочне државне хартије, што, као својеврсни оријентир, омогућава нормално функционисање инвестиционих фондова и других институционалних инвеститора – изричит је директор Трезора.

То је и један од предуслова за емитовање средњорочних и дугорочних државних хартија, односно за излазак државе на домаће и међународно тржиште капитала.

По уверењу Маричића, тржишно формирање реперне стопе приноса на ове хартије омогућава инвеститорима да професионално креирају своје портфеље, у којима се сада, поред акција, могу наћи дугорочне обвезнице старе девизне штедње, тромесечни трезорски записи, а ускоро и полугодишње и годишње обвезнице.

С друге стране, емисија хартија различитих рокова доспећа омогућава држави као емитенту да лакше управља буџетом и креира политику прихода и расхода у државној каси. За очекивати је и да ће емисија државних хартија дуже рочности допринети стварању повољнијег и стабилнијег амбијента и за прилив дугорочног капитала, што би требало постепено да маргинализује шпекуланте који се најбоље сналазе у ризичном амбијенту, сматра директор Управе за трезор.