Влада Србије би до краја године могла да донесе одлуку којом ће се марже на шећер, брашно, млеко, месо и уље ограничити, и то вероватно на максимално десет одсто, сазнајемо незванично. Иако су трговци раније тврдили да су марже на основним животним намирницама већ једноцифрене, у току недавног састанка са министром пољопривреде и трговине, Душаном Петровићем, ипак се нису сагласили да се марже за ту категорију производа ограниче на десет одсто.

Како је недавно писао „Политикин” додатак „Потрошач”, марже у Србији износе и до 35 одсто на појединим производима, а трговци тврде да је за пуко преживљавање трговинске фирме потребно око 15 или 16 процената марже. И док из потрошачких организација упиру прстом у трговце и оптужују их за „драње” купаца, поставља се питање какав би утицај по малопродају у Србији имало најављено ограничавање маржи на основне животне намирнице.

– Према нашим информацијама, такву могућност је министар најавио после састанка са трговцима и ми то подржавамо. Важно је напоменути да говоримо о основним животним намирницама, а не о прописивању маржи за хиљаде производа. Ако и у Европи марже на основне животне намирнице износе десетак одсто, ако је Република Српска прописала висину маржи, па и ако је Словенија донела кодекс где трговцима препоручује висину маржи, крајње је време било да се и у Србији нешто предузме – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, додајући да нису потпуно тачне приче да се тиме угрожава слободно тржиште.

– Најгоре је крити се иза прича о слободном тржишту, док купци папрено плаћају основне намирнице. Морају да се одреде и поштују правила игре – закључује Паповић.

Економиста Мирослав Прокопијевић, међутим, сматра да није добар потез државе да ограничи марже.

– То је лоша одлука. Било какав покушај уједначавања цена, маржи, профита и плата није добар. Уместо тога би требало да пустимо заинтересоване да уђу на наше тржиште и марже ће саме пасти. Ако је у Европи просечна маржа око шест одсто, сумњам да би и код нас било другачије да имамо бољу конкуренцију – сматра Прокопијевић.

На питање да ли кривца за високе марже треба тражити једино у трговцима или у целокупном ланцу снабдевања, производње и увоза, он одговара да нијe у томе проблем.

– Проблем је држава која је у претходном периоду штитећи поједине на тржишту учинила медвеђу услуга нама, седам милиона потрошача у Србији – истиче Прокопијевић.

Слично мисли и економиста Александар Стевановић.

– Нисам сигуран колико је паметно да држава прописује марже, јер би то могло да доведе до тога да неко не жели да продаје поједине производе, па бисмо опет могли да имамо несташице. Нема идеалног полицајца који би чувао мале марже и обезбедио уредно снабдевање тржишта, а златна реч је конкуренција и једино она може да донесе добробит купцима у Србији – истиче Стевановић, док Петар Богосављевић, председник београдског Покрета за заштиту потрошача, такође дугорочно решење види у заоштравању конкуренције.

– Уколико мера максимирања маржи доведе до снижавања цена основних животних намирница, то треба поздравити. Али, неопходно је и отићи корак даље и створити услове да имамо фер конкуренцију. Ја решење видим и у томе да се обезбеди нова структура трговине, односно да се подстиче повезивање малих и средњих трговинских предузећа који ће на тај начин обарати цене – каже Богосављевић.

За то време, није у потпуности јасно ни колико тачно износи просечна маржа у Србији. Трговци кажу да је то од 17 до 19 одсто, економисти баратају цифром од 20 до 25 процената, а у потрошачким организацијама још су ригорознији.

– Према званичним подацима Еуростата, европског статистичког завода, марже у Србији су између 15 и 17 одсто, али ти подаци нису тачни. Наши трговци зарађују више, произвођачима наплаћују улазак у ланац, па ако све то саберемо, марже у појединим трговинама достижу и 40 процената. Са увозним артиклима ситуације је још гора, али најбитније је истаћи да све то на крају плате купци – истиче Паповић.