На рачуне српских путара ове недеље требало би да легну прве уплате „Путева Србије”, из кредита од 175 милиона евра којије ово јавно предузеће, уз државну гаранцију, добило од Уникредит и Сосијете женерал банке како би раздужило највећи део дуга својим повериоцима. Најаву министра инфраструктуре Милутина Мркоњића потврђују и у Министарству финансија. Тиме ће држава практично почети да испуњава једну од обавеза преузетих споразумом са ММФ-ом – хитно измирење старих дугова „Путева Србије” и скидањес врата 60 одсто укупних дуговања.

Јер, према подацима Министарства финансија (које је „Политика” добила после два месеца чекања итек наинтервенцијуповереника за слободан приступ информацијама од јавног значаја и посредством за то овлашћеног лица у Министарству финансија)први квартал ове године буџет Србије завршио је са 41,8 милијарди динара доспелих а неизмирених обавеза. Или прецизније,толико су на крају првог квартала, према извештају, који се тромесечно доставља ММФ-у, износиле неизмирене обавезе буџетских корисника (за плате, социјалнаправа, предузећима, банкама, НБС, другим државним органима). У ову суму укључено је и 29 милијарди динара дуговања ЈП „Путеви” (у коју нисуурачунатидуговидругих јавних предузећа – пр. аутора). Укупне доцње организација обавезног социјалног износиле су 11,5 милијарди динара.

Међу директним буџетским корисницима више од једне милијарде динара, на крају првог тромесечја, дуговали су Републичка дирекција за робне резерве (2,9 милијарди динара), Министарство пољопривреде (2,2 милијарде), Министарство унутрашњих послова и Министарство одбране (по 1,6 милијарди динара). На њихов рачун књижи се око 90 одсто укупних доцњи државних органа. При томе, све што дугују, „Путеви Србије” и Министарство пољопривреде –дужни су привреди.Предузећима је МУП дуговао 1,3 милијарду, Министарство одбране– 1,5 милијарди а Републичка дирекција за робне резерве 400 милиона динара.

Од организација обавезног социјалног осигурања највеће доцње има Национална служба за запошљавање, која је на крају првог квартала имала 6,7 милијарди доспелих и неизмирених обавеза (4,3 милијарде дуга по основу права из социјалног осигурања, а остатак државним органима), док је Републички завод за здравствено осигурање у други квартал ушао са 4,8 милијарди динара доцњи.

У одговору на питање „Политике” колико држава дугује привреди и коме највише, Министарство финансија не помиње конкретне фирме, али напомиње даје кашњењеисплатапрема предузећима мање за око милијарду динара у односу на претходно тромесечје, односно крај прошле године, да једугбуџетских корисника смањенза 200 милиона динара („Путеви Србије” и фондови повећали суза по 300 милиона динара), тако да јеукупно дуговањепо истеку првог тромесечја билона нивоу децембарског.

Иначе, буџетски корисници су, према подацима Министарства финансија, прошлу годину завршили са 8,5 милијарди динара кашњења у плаћању, при чему је највећи појединачни дужник било Министарство пољопривреде са 3,6 милијарди динара (Управа за ветерину дуговала је милијарду динара). МУП је заједно са БИА премашио 900 милиона, а кашњења Управе за заједничке послове републичких органа износила су 678, 6 милиона, Министарства за КИМ готово 400 милиона, Министарства одбране безмало 300, а културе 278 милиона динара.

-----------------------------------------------------------

Дугови предузећа – службена тајна државе

Мада о својим дуговима нерадо говори и проговори тек кад буде притерана уз зид, држава своје дужнике штити више него себе. И то позивајући се на закон.

Коликопривреда (фирме)дугују држави, ко и за шта највише, то је „службена тајна пореског органа” и њеним одавањем „моглеби данаступетешкеправнеилидругепоследицепоинтереспорескихобвезникаијавниинтересРепублике”.

То би,у најкраћем,било образложење решења којим Министарство финансија (односно његово овлашћено лице Марија Милић)одбија захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја који је поднела „Политика” 4. јуна, у делу којисе односи на дуговања привреде држави.

А све је почело5. маја, када смо се (послеобразложења из Трезора да на наше питање о међусобним дуговањима државе и привреде не могу да одговоре без сагласности кабинета министра, односно прес службе)обратили прес служби Министарства финансија.

Какони сагласност ни информацију нисмо добили у наредне две недеље, написали смо жалбу поверенику за слободан приступ информацијама од јавног значаја, од кога смо добили сугестију да је неопходно збогформеда се обратимо и овлашћеном лицу за одлучивање по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја у Министарству финансија. Кад смо и то учинили, 17. јуна стигао јеодговор, али само на део питања која сеодносе на дуговања државе.

Уместо одговора на питање о дуговањима привреде добили смо образложење надве и по куцане странице о службеној тајни, правима пореских обвезника и обавезама порезника да чувају тајне својих клијената, па и кад они не извршавају своје обавезе према држави. Све уз позивање на Закон о пореском поступку и администрацији.

Послесвега поново смо сежалили повереникуРодољубуШабићу, уверени да је јавни интерес вишеугрожентимештопредузећа – нередовне платишенеизмирујусвојеобавезепремадржавии што држава о томе ћути, него што би јавни интересбио угроженкад би јавност сазналаколико ко дугује држави.

Весна Јеличић