То што је централна банка саопштила да се дуплирање учешћа за стамбене кредите не односи на оне зајмове које субвенционише држава није умирило Оливера Дулића, министра за животну средину, рударство и просторно планирање. Он и даље инсистира да се одложи мера Народне банке Србије о повећању учешћа са садашњих 10 на 20 одсто за кредите који се купују по комерцијалним, односно банкарским условима.

Дулић сматра да је потребно грађанима олакшати да купе станове, а да би оваква мера могла да изазове негативне последице по грађевинску оперативу и по стандард грађана.

Нема сумње да министра брине како ће да прода станове које држава гради. А њих није мало.

Према његовим речима уз помоћ републичког буџета у плану је градња најмање 7.000 станова, а путем субвенција може да се купи тек 2.000 станова.

Дулић је навео да држава у оквиру Касарне „Степа Степановић” гради око 4.500 станова и да намерава да почне градњу у насељу „Др Иван Рибар” још око 1.100 станова, а из програма социјалног становања око 1.700 станова на територији целе Србије.

Најновијом мером Народне банке, упозорава Дулић, били би доведени у питање пројекти изградње станова на простору бивше вождовачке касарне и у насељу „Др Иван Рибар”.„Имали смо око 1.300 продатих станова у насељу „Степа Степановић”, а огроман број људи сада има проблем да испуни нови услов”, рекао је Дулић, како преноси Танјуг.

Он је изразио бојазан да би инсистирање на овој мери могло потпуно да заустави изградњу другог дела тог градилишта које је требало да буде отворено током лета.

Дулић је навео да из месеца у месец расте грађевинска индустрија и да је држава инвестирала готово 500 милиона евра у изградњу, а значајан део тога у станоградњу.

Само за пројекат градње станова у насељу Степа Степановић држава се код комерцијалних банака задужила 250 милиона евра.

Податак да субвенционисани стамбени кредити учествују са 23 одсто у укупном броју стамбених зајмова осигураних код Националне корпорације указује због чега Влада Србије инсистира да се нова мера НБС одложи. А већина будућих власника станова, које гради држава, управо су кредитни купци.

Немања Комазец, државни секретар у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања, каже да и без ове мере већ постоји проблем пошто је укупан број одобрених стамбених кредита у јуну ове године за 18 процената мањи у односу на исти период прошле године. То се свеукупно негативно одражава на тржиште некретнина и грађевински сектор.

– Видећемо како ће банке одреаговати и како ће нова мера НБС утицати на њихову понуду. У складу са тим ћемо предузимати нове кораке – каже Комазец.

На питање да ли постоји могућност субвенционисања, односно намиривања разлике између учешћа које су корисници раније требало да издвоје и новог износа, који је прописала НБС, Комазец каже да се између осталог и о томе размишља.

– Субвенције захтевају додатни буџетски новац. Нисмо још извели рачуницу колико би то коштало – одговара наш саговорник.

Са друге стране, према подацима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, 55 одсто корисника стамбених зајмова улаже у готовини више од 20 одсто вредности некретнине, а то је гувернеру Дејану Шошкићу био главни аргумент да повећа лимит обавезног учешћа.