Укупна дуговања „Електропривреди Србије” (ЕПС) за испоручену струју износе око 82 милијарди динара. Домаћинства дугују ЕПС-у око 41,6, а привреда око 40 милијарди динара.

Највећа потраживања су на подручјима које снабдевају Југоисток (са седиштем у Нишу), где дуг достиже 26,36 милијарде динара, Електродистрибуција Београд са дугом од 16,48 и Центар (са седиштем у Крагујевцу), где је дуг нарастао на 15,37 милијарди динара, потврђују у „Електропривреди Србије”. Када је у питању однос обавезе привреде и домаћинстава у укупним дуговима према ЕПС-у, она су на приближно истом нивоу.

На територији коју снабдева Електродистрибуција Београд, дуговања фирми су за 21 одсто већа у односу на укупан дуг домаћинстава. На територији коју струјом снабдева Југоисток, дуговања домаћинстава су за око 29 одсто већа у односу на укупан дуг индустрије, док су на територији коју снабдева Центар, дуговања домаћинстава за 44 одсто већа од дуговања привреде. У категорији домаћинства највећи део потраживања односи се на купце са дугом већим од 100.000 динара и њихов дуг чини 57 одсто потраживања.

Тако свега 3,95 одсто од укупног броја купаца или око 78.000 домаћинстава дугује око 22 милијарде динара. Зато је ово јавно предузеће принуђено да редовно шаље опомене домаћинствима и привреди, нуди репрограме и плаћање на рате за измирење дугова, али нажалост ни таква понуда ЕПС-а не решава многе проблеме. Зато су дистрибуције ЕПС-а, које наплаћују струју како би се обезбедио новац за функционисање система, често принуђене да искључују дужнике.

ЕПС има разумевање за најсиромашнија домаћинства, па зато и нуди репрограме који одлажу искључења. Новим законом о енергетици предвиђена је и посебна заштита за енергетски угрожене купце који ће имати право на испоруку одређене количине струје и другачије критеријуме за искључење, имајући у виду њихов социјални и здравствени статус.

До тада, док држава не преузме бригу о социјалним случајевима, ЕПС практично само може да понуди плаћање дугова на рате, поручују у овом предузећу. Посебан проблем дистрибуцијама представљају дугови комуналних предузећа која су у надлежности локалних самоуправа.

Настали су као последица дугова грађана за грејање, воду, заједничко осветљење... па су тако локалне топлане, водоводи, Инфостан... велики дужници локалних дистрибуција. Дуговања, примера ради, Крагујевца и правних субјеката чији је оснивач Градска управа ( без „Водовода” и фактуре за новембар), износе 300 милиона динара.

Највећи дужници у Крагујевцу су „Застава енергетика” са дугом од 2,1 милијарде динара, „Водовод и канализација”, који и поред три споразума дугује 451,6 милиона динара.

Градска управа за комуналне послове дугује 79, а школе, обданишта и установе културе дугују 102,89 милиона динара. Београдски Инфостан крајем новембра дуговао је 807,79 милиона динара. Борски „Водовод” 309,22 и „Топлана” 275,4 милиона динара. Нишка Дирекција за изградњу града 88, а Дирекција за урбанизам и изградњу Смедеревске Паланке 184,27 милиона динара.

За неплаћену струју крајем новембра Дирекција за грађевинско земљиште Гроцке дуговала је 79,61 милион динара, Јавна расвета општине Нови Пазар 69,187 милиона динара, а Дирекција за изградњу Ћуприје 66,49 милиона динара.

Пет највећих привредних дужника крајем новембра били су РТБ Бор са дугом од 4,59 милијарди динара, „Застава енергетика” Крагујевац са 2,10 милијарди динара, „Петрохемија” из Панчева са 1,8 милијарди динара, „Азотара” са 1,05 милијарди динара дуга и „Матроз” из Сремске Митровице са дугом од 981,25 милиона динара, закључују у ЕПС-у.

Ј. Петровић