Промена курса валуте у којој је кредит индексиран према динару, најчешћи је разлог за проблеме у отплати кредита, показало је истраживање портала Kamatica.com. Пливајући курс носи велики курсни ризик сваком кориснику кредита са валутном клаузулом, а плате остварује у динарима. Процењује се да је више од половине нередовних отплата кредита у Србији настало као последица промене курса.

У само последња три месеца 2008. године динар је ослабио према евру око 25 одсто. То је за око 85 процената кредитно задужених грађана значило да ће морати уместо 30 да издвоје 40 одсто месечних примања. За оне који су задужени стамбеним кредитима то је уместо половине чак две трећине плате. Смањење зараде или нередовна примања кредитно задужених запослених, други је по реду, око десет одсто, најчешћи раст број оних који нередовно измирују месечне ануитете банкама. Смањење зараде запослених који су кредитно задужени делује на готово идентичан начин као и промена курса валуте с том разликом што уместо повећања обавеза по кредиту у апсолутном износу и њиховог удела у месечним примањима, долази до смањења месечних примања и самим тим повећања удела обавеза по основу кредита у редовним приходима. У протеклих годину дана актуелизовало се питање смањења зарада запослених из различитих разлога, а најчешће помињани су светска економска криза и смањен обим пословања и мере штедње.

У јавности влада утисак да је подизање камате на узете зајмове главни разлог нередовних отплата кредита. Пракса показује да тек око 10 нередовних отплата кредита настаје као последица веће камате. Повећање каматне стопе на кредите има, међутим, значајан утицај на укупно отплаћену камату по основу позајмљених средстава, али се тај износ дели на велики број месечних рата и не долази до драстичног повећања месечне рате, као што је то случај код промене курса евра према динару.

До повећања каматних стопа долази углавном при промени ЕУРИБОР и ЛИБОР каматне стопе, при значајним променама у макроекономској ситуацији.

Од почетка светске економске кризе, у Србији је преко 100.000 људи остало без посла. Највећа отпуштања су у малим и средњим предузећима, а још увек је неизвесно да ли ће овај тренд великог броја отпуштања бити заустављен у 2010. Процењује се да у Србији око пет одсто нередовних отплата кредита настаје као последица губитка посла дужника из различитих разлога. Овај проценат је у корелацији са бројем људи који су остали без посла у односу на укупан број запослених.

У нешто мање од 20 одсто случајева нередовних отплата кредита разлози су различити и не могу се издвојити доминантни. То може бити смрт или трајни инвалидитет, злоупотреба, презадуженост по задужењима која се не идентификују у Кредитном бироу, промене у породичним односима…

Посебну опасност за све кредитно задужене грађане представља чињеница да наведени разлози нередовних отплата углавном не делују појединачно и изоловано. Показало се на почетку економске кризе у нашој земљи да, на пример, драстична промена курса доводи и до подизања каматних стопа, што у дужем периоду повлачи смањење броја запослених или смањења месечних примања, као и повећања нередовних зарада.

С. К.