Србија је у периоду јануар–новембар 2011. године извезла робу вредну 7,73 милијарди евра, што је за 16 одсто више у односу на исти период претходне године. Спољнотрговински дефицит од 5,28 милијарди евра, повећан је 11,2 одсто, али је покривеност увоза извозом била 59,4 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 58,3 процента.

Подаци о спољној трговини, нарочито када је реч о расту извоза, лепша су страна статистике српске економије за 2011, али и за 2010. годину, у којој је извоз повећан за 17,7 одсто, додуше после драстичног пада у 2009. од 22 одсто у доларима. Али, та слика је још далеко о онога што нам треба да би се у наредним годинама обезбедио одрживи развој, односно избегле непријатности као што су даљи раст незапослености и сиромаштва и висока задуженост земље у девизама.

Зато упућени тврде да се неће претерати ако се каже да је стално повећавање извоза услов нашег опстанка.

Поређења ради, Србија је у периоду 2001–2008. остваривала релативно високе годишње стопе раста извоза робе и услуга (20,9 одсто у еврима). Међутим, ни тако висок раст није допринео повећању учешћа робног извоза у БДП-у (22,2 одсто у 2008), што је те године, после Албаније, био најслабији резултат у Европи.

Поред сталног повећавања извоза и смањивања минуса у трговању са светом, мора да се мења и неповољна структура робе коју продајемо странцима. У структури извоза по намени производа у протеклој деценији највише су били заступљени производи за репродукцију.

– Раст нашег извоза је у великој мери последица раста цена производа које извозимо – указује Саша Ђоговић, сарадник института за тржишна истраживања.

– Услед раста глобалне тражње, нарочито повећања берзанских цена сировина и репроматеријала, које углавном извози српска привреда, пласман робе на страно тржиште значајно се повећава. То су, нажалост, претежно производи ниже фазе прераде, који не могу допринети стабилном и сигурном развоју земље и значајнијем расту животног стандарда становништва, посебно када се ради о берзанским производима, чије су цене подложне променама.

Од ламентирања над погубним деведесетим и промашајима економске политике у протеклој деценији нема вајде, људи од струке су предложили ,,шта да се ради”. Аутори „Посткризног модела развоја 2011–2020”, предоченог јавности прошлог лета, поручили су властима да што пре напусте до тада примењивани рецепт који је подстицао увоз и потрошњу, на рачун, најблаже речено, запостављене производње и извоза. Све с циљем да се омогући ,,одрживи развој”, што у најкраћем значи да се спречи даљи раст незапослености, сиромаштва и свега што оно са собом доноси.

То може да се оствари ако се постигне просечан годишњи раст индустријске производње, пре свега размењивих добара, за 6,9 одсто. Тако би се омогућило годишњи раст извоза од 13,5 одсто и повећање његовог учешћа у бруто домаћем производу на 65 одсто. Уз годишњи просечни раст БДП од 5,8 одсто, вредност свега произведеног у 2008. од 34,26 милијарди евра, што је 4.651 евро по становнику, у 2020. би достигла просечних 8.000 евра по становнику, односно 52,7 милијарди евра. И, што је најважније, нова економска политика донела би 400.000 радних места.

Како недавно рече Стојан Стаменковић, један од аутора економским властима понуђене нове развојне стратегије, већ сада је јасно да ће најпожељнија просечна годишња стопа раста БДП до 2020. од 5,8 одсто остати само ,,санак пусти”. Пред нама су године велике неизвесности.

Др Мирослав Здравковић, аутор извозне стратегије у моделу развоја до 2020, указуje да економска и монетарна власт ипак мора да предузима оно што може.

– Пре свега, мора да се избегава реални раст вредности динара – истиче Здравковић. – Поред тога, неопходан је и наставак европских интеграција, уз истовремено повећавање економске сарадње у региону ЦЕФТА. Већ више од једне деценије имамо споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, али нису искоришћене велике могућно извоза у ту земљу, као и земље ОПЕК-а и Медитерана. Истини за вољу, ни припаднике наше дијаспоре нисмо убедили да у Србији вреди улагати да би се из ње извозило без царине на тржиште од око 800 милиона становника.

Економисти кажу да би стално повећавање страних директних инвестиција било веома пожељно. Али, према Извештају Светског економског форума за 2011. годину, Србија је рангирана на 95. месту на листи која обухвата 142 земље. У протекле четири године Србија је погоршала свој ранг на листи СЕФ-а за 10 места док су земље Западног Балкана у просеку побољшале свој ранг за такође 10 позиција.

Челик на топ листи

Од почетка 2011. до краја новембра у укупној вредности извоза највећи удео имале су сировине и репроматеријал – 66,9 одсто (7,25 милијарди долара), а следе роба за широку потрошњу 25,1 одсто (2,71 милијарди долара) и опрема осам процената (873,1 милиона долара).

Конкретније, каже званична статистика, у извозу Србије у том периоду највеће учешће имали су гвожђе и челик са 942 милиона долара, обојени метали – 832 милиона, електричне машине и апарати – 693 милиона, житарице и производи од њих – 664 милиона и поврће и воће – 601 милион.