„Евроизација” привреде само је пука последица губитка нашег поверења у динар – од грађана, преко привреде па до државе. И то није почело јуче с растом курса евра, већ много раније, каже за наш лист проф. др Давор Савин поводом недавног предлога министарке финансија Диане Драгутиновић да се „уместо интервенцијама из девизних резерви НБС утиче на кретање курса, покрене кампања на нивоу државе којом ћемо се супротставити ’евроизацији’ – доминацији евра у економији Србије”. По њему, међутим, то се не постиже апелима.

Наш динар, нажалост, не успева да се наметне на сопственом терену дуже од пола века, упозорава Савин и додаје да је монетарно „понижење” наше валуте отпочело отварањем друге Југославије према свету. Тачније после првих одлазака наших људи у иностранство „на привремени рад”. Од тада траје безуспешна борба динара за превласт код куће и то с ким – с марком, доларом, франком, шилингом…

Динар данас плаћа цех деценијама неспутане инфлације и чињенице да не успевамо да контролишемо кретања у капиталном билансу. С уласком шпекулативног капитала, због осетно виших домаћих каматних стопа протеклих година, приливи по основу приватизације и иностраних кредита утицали су на раст вредности динара, а када су ти извори пресушили уследило је обрнуто кретање курса које нам сада није по вољи.

– Не заборавимо догађања од пре две деценије када смо имали хиперинфлацију од два процента на сат, 70 процената дневно, што даје 313 милиона постотака годишње. Када се цео месец радило за пет до десет марака. Тада су почињене колосалне грешке у вођењу економске, а нарочито монетарне, валутне политике, што је учврстило неповерење јавности према динару као стабилном новцу. И то је остало дубоко у памћењу грађана – каже Савин и додаје да је наш динар постао све мање пожељна валута не само у џепу, већ и на штедњи. Коначно, 98 одсто штедње у Србији, вредне више од шест милијарди евра, положено је у девизама.

Тако се евро устоличио и обавља најважније функције динара. Користи се као паралелна валута, посебно при куповини или продаји већих вредности. Ретки су они који су продали стан или неку вреднију имовину за динаре. А то је, како објашњава Савин, велика слабост, јер се на тај начин редуцира простор централне банке за управљање новчаном масом. Осим тога, без обзира да ли признајемо то или не – коришћење туђе валуте формално је и фактички доказ да наша није квалитетна.

Евро се користи и као обрачунска јединица, мера вредности, управо због своје стабилности. То нас ништа не кошта. Али зато уместо да кажемо да је цена неког производа 200 динара, нама је лакше, а можда и јевтиније, да изустимо два евра. Чист психолошки губитак.

И шта је ту, по оцени нашег саговорника, најтеже – држава нема никакве, апсолутно никакве, могућности да наметне деевроизацију. Ту никакви прописи и уредбе не доносе решење. Апел да се „коришћењем динарских депозита државе” смањи евроизација сасвим је без основа.

– Држава једино барата динарима у свим билансима јавног сектора, односно буџету. Чак и када добије подршку буџету у страним кредитима, они се преко централне банке најпре конвертују у домаћу валуту, а комплетан износ зајма или неки њихов део НБС усмерава у девизне резерве – каже Савин уз упозорење да се формално одустајање банака од евро клаузула у својим кредитима лако може заменити другом, мање упадљивом, али која ће штитити њихов интерес.

– Једини начин да динар завлада домаћом монетарном сценом јесте да национална економија буде успешнија. А шта то значи? Да се крећемо у домену познатих, али једино исправних флоскула – остварити већу ефикасност привређивања и извоз, уз дугорочну стабилност цена. Једноставно, зар не? Економска теорија тај задатак познаје под појмом –„магични троугао”. Назив није случајан. Задатак је тежак и захтеваће крв, зној, сузе и време – закључио је Савин.

Владимир Вучковић, професор на Универзитету Мегатренд, каже да смањењу доминације евра као стратешком циљу нема шта да се замери, али да не види како би се то остварило без претходно постигнуте макроекономске стабилности.

– Питање је зашто се раније на томе није радило. Можда је од почетка требало увести да се кредити не везују за евро, али то би онемогућило било какво нормално финансирање код нас. Најлакше је рећи зашто се станови плаћају у еврима, па да би људи лакше дошли до стана – каже Вучковић.

За краткорочне државне хартије од вредности постоји интересовање, али је питање да ли би га било када би држава емитовала папире с роком доспећа од пет, 10 или 20 година.

– Ко би био спреман да данас положи 100.000 динара и да чека 10 година да му се динари врате. Колико би они вредели, сви би се питали или би камата морала да буде екстремно висока – каже Вучковић.

Две најраспрострањеније резервне валуте су долар и евро. Две трећине укупне емисије долара налази се изван САД, а средином деведесетих Бундесбанка је проценила да странци држе око 40 одсто емитоване вредности марака.

Русија је у претходној деценији била изразити пример доларизације у свакодневном животу. Данас, међутим, већина Руса штеди у рубљама, док доларску уштеђевину има тек сваки педесети становник те земље. Вредност рубље у протеклих неколико година расте у односу на долар и уштеда у рубљама убира већи интерес.

Јована Рабреновић – Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Дефиниција

Према економским теоретичарима, евроизација или доларизација који је и званичан појам за широко распрострањену употребу страног новца као платежног средства „израз је рационалног понашања појединца или предузећа који теже да заштите своју имовину од обезвређивања, који је искључиво последица погрешне економске политике”. 

-------------------------------------------------------------------

Јелашић: Решење је динарска штедња

Смањење евра у оптицају је посао на дуг рок за који су потребне мере НБС и законски прописи, рекао је јуче гувернер НБС Радован Јелашић.

– Кључно је у којој валути штеде грађани, а то је сада евро у 95 одсто случајева. Деевризација ће бити могућа када се повећа штедња у динарима – рекао је Јелашић, подсећајући да су највећи динарски пласмани у краткорочне хартије од вредности. Он је као тему за размишљање кандидовао и то да се питање денационализације решава хартијама од вредности номинираним у динарима.

Државни секретар Министарства финансија Слободан Илић је рекао да држава треба да преиспита субвенционисане кредите које сада одобрава, а који су везани за евро, док је Драгиња Ђурић из Банке Интеза Санпаоло навела да расте интересовање за динарске кредите, али само за зајмове до годину дана. За све преко тог рока не очекује интересовање, а и за банке је проблем како обрачунати камату на дужи период.

-----------------------------------------------------------

Тржишни курс динара

Зајечар – Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је јуче да је курс динара према евру тржишно одређен на основу понуде и тражње и да Народна банка Србије не дозвољава да дође до знатних осцилација курса и због тога интервенише на тржишту. „Друго је питање да ли су те интервенције довољно жестоке и да ли би требало проактивно интервенисати”, рекао је Цветковић у изјави новинарима у Зајечару. „То су ствари о којима треба разговарати у ужем кругу, а не преко јавности”, истакао је премијер Цветковић.

НБС је од почетка године продала укупно 441,5 милиона евра да би обезбедила несметано функционисање тржишта и спречила прекомерну дневну осцилацију курса.

Гувернер НБС Радован Јелашић је истакао јуче да ће централна банка моћи агресивније да реагује на девизном тржишту, ако се промене прописи у вези са тим и подсетио да се на тај начин троше девизне резерве, које ће касније морати да се врате.

Јелашић је прошле недеље указао да је основни циљ НБС стабилност цена и да ће централна банка интервенисати са већим нивоом девизних резерви на тржишту, уколико курс динара пређе онај којим би се угрозило постизање циља централне банке да инфлација у првој половини године износи шест одсто.

Нагласивши да је основни циљ НБС да постигне и одржи стабилност цена, Јелашић је рекао да ће курс динара тешко износити као пре годину и по дана – 76 или 77 динара за евро, јер је у последња три месеца било много мање директних страних инвестиција и прилива девиза, а више тражње за еврима.

У овој години, динар је најјачи према евру био 4. јануара, када је званични средњи курс био 95,9679 динара за евро.

Танјуг