U iščekivanju boljih dana i većih penzija

Zahvaljujući odnosu snaga posle parlamentarnih izbora, penzioneri u Srbiji mogli bi da dočekaju bolje dane. Ujedinjeni penzioneri sa svojim koalicionim partnerima – Socijalističkom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom, mogli bi da odluče koja će koalicija dobiti mandat za formiranje nove vlade. Otuda su najveće stranke spremne da ispune penzionerski zahtev za povećanje penzija.

U Ministarstvu rada se, kako „Politika” saznaje iz izvora bliskih PUPS-u, poslednjih dana izvode računice koliko bi eventualno povećanje penzija koštalo državu. Naš izvor tvrdi da koalicija za evropsku Srbiju u obećanjima ide najdalje. Spremna je da gotovo u potpunosti ispuni zahteve koje je Savez penzionera Srbije, sa glavnim pregovaračem PUPS-a Jovanom Krkobabićem na čelu, postavio još pred bivšu vladu.

Prema tom zahtevu, penzije bi se usklađivale 65 odsto sa procentom rasta zarada, dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra, i to pod uslovom da nominalni rast, odnosno pad plata ne bude veći od pet odsto. Ukoliko taj procenat bude veći u određenom periodu, penzije bi se usklađivale i pre isteka šest meseci, i to od prvog narednog meseca. Prvobitan zahtev Saveza penzionera bio je da se penzije usklađuju sa 70 odsto od procenta rasta zarada. Međutim, tada su ministarstva finansija i rada ocenila da je takav zahtev teško ostvariti, jer nema para u budžetu, budući da se u ovom času godišnje iz državne kase izdvaja oko 100 milijardi dinara za isplatu prinadležnosti.

Kako stvari, međutim, sada stoje, tvrdim pregovorima PUPS bi mogao da izdejstvuje i svih 70 odsto za 1,3 miliona penzionera u Srbiji. Koalicija za evropsku Srbiju je čak spremna, kako se saznaje, da već od 1 . jula penzije usklađuju prema novim propisima. Tako bi prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvovala sa 65 odsto, dok bi se na 70 odsto prešlo postepeno.

U Ministarstvu rada juče nisu mogli da potvrde saznanja „Politike”, objasnivši da čekaju formiranje nove vlade od koje će sve zavisiti. Jedino što je izvesno, rečeno nam je da će penzije jednokratno početi da se isplaćuju od 1. jula, umesto od 1. juna kako je bilo najavljeno.

U Fondu PIO takođe nisu imali informacija o mogućoj promeni formule za obračun penzija. Kako kažu, još pre pada ove vlade osnovana je radna grupa koja se bavila upravo tim pitanjem, ali je bilo jasno da u budžetu nema toliko novca da bi penzije sa 65 odsto mogle da prate rast zarada, već se kao prelazno rešenje pominjalo da penzije u rastu zarada učestvuju sa 25 odsto, dok bi ostalih 75 odsto učestvovale u rastu troškova života.

Od početka godine prosečna penzija se sa kretanjem proseče zarade usklađuje sa svega 15 odsto, a sa kretanjem troškova života sa 85 odsto, što znači da povećanja iznosa na prosečnom čeku gotovo da nema. Zakon koji je još na snazi predviđa da se posle 2009. godine penzije u potpunosti usklađuju samo sa rastom troškova života.

Prosečna penzija posle prvoaprilskog usklađivanja iznosi oko 19.000 dinara i u prosečnoj zaradi učestvuje sa oko 54 odsto.