У ишчекивању бољих дана и већих пензија

Захваљујући односу снага после парламентарних избора, пензионери у Србији могли би да дочекају боље дане. Уједињени пензионери са својим коалиционим партнерима – Социјалистичком партијом Србије и Јединственом Србијом, могли би да одлуче која ће коалиција добити мандат за формирање нове владе. Отуда су највеће странке спремне да испуне пензионерски захтев за повећање пензија.

У Министарству рада се, како „Политика” сазнаје из извора блиских ПУПС-у, последњих дана изводе рачунице колико би евентуално повећање пензија коштало државу. Наш извор тврди да коалиција за европску Србију у обећањима иде најдаље. Спремна је да готово у потпуности испуни захтеве које је Савез пензионера Србије, са главним преговарачем ПУПС-а Јованом Кркобабићем на челу, поставио још пред бившу владу.

Према том захтеву, пензије би се усклађивале 65 одсто са процентом раста зарада, два пута годишње – 1. априла и 1. октобра, и то под условом да номинални раст, односно пад плата не буде већи од пет одсто. Уколико тај проценат буде већи у одређеном периоду, пензије би се усклађивале и пре истека шест месеци, и то од првог наредног месеца. Првобитан захтев Савеза пензионера био је да се пензије усклађују са 70 одсто од процента раста зарада. Међутим, тада су министарства финансија и рада оценила да је такав захтев тешко остварити, јер нема пара у буџету, будући да се у овом часу годишње из државне касе издваја око 100 милијарди динара за исплату принадлежности.

Како ствари, међутим, сада стоје, тврдим преговорима ПУПС би могао да издејствује и свих 70 одсто за 1,3 милиона пензионера у Србији. Коалиција за европску Србију је чак спремна, како се сазнаје, да већ од 1 . јула пензије усклађују према новим прописима. Тако би просечна пензија у просечној заради учествовала са 65 одсто, док би се на 70 одсто прешло постепено.

У Министарству рада јуче нису могли да потврде сазнања „Политике”, објаснивши да чекају формирање нове владе од које ће све зависити. Једино што је извесно, речено нам је да ће пензије једнократно почети да се исплаћују од 1. јула, уместо од 1. јуна како је било најављено.

У Фонду ПИО такође нису имали информација о могућој промени формуле за обрачун пензија. Како кажу, још пре пада ове владе основана је радна група која се бавила управо тим питањем, али је било јасно да у буџету нема толико новца да би пензије са 65 одсто могле да прате раст зарада, већ се као прелазно решење помињало да пензије у расту зарада учествују са 25 одсто, док би осталих 75 одсто учествовале у расту трошкова живота.

Од почетка године просечна пензија се са кретањем просече зараде усклађује са свега 15 одсто, а са кретањем трошкова живота са 85 одсто, што значи да повећања износа на просечном чеку готово да нема. Закон који је још на снази предвиђа да се после 2009. године пензије у потпуности усклађују само са растом трошкова живота.

Просечна пензија после првоаприлског усклађивања износи око 19.000 динара и у просечној заради учествује са око 54 одсто.