Неко је Грчкој, Шпанији и Португалији протеклих година позајмио 2.200 милијарди евра. Ко? Од избијања европске дужничке кризе прошле јесени, финансијске институције Старог континента о томе и свом уделу у зидању дугова медитеранског трилинга и потоњем губитку поверења светских берзи у транспарентност финансијског пословања бриселске фамилије – мало ко говори.

ЕУ је у среду после подне, након великог притиска са оне стране Атлантика, одлучила да готово 100 водећих банака Старог континента изложи својеврсном тесту финансијске издржљивости, не би ли избегли понављање такозваног „грчког сценарија”.

Одлучна да поврати поверење међународног финансијског тржишта, ЕУ је најавила да ће детаљно прочешљати пословање 91 европске банке ( које чине 65 одсто банкарског пословања ЕУ), саопштио је Комитет европских банкарских супервизора из Лондона. Сличном тесту лане биле су подвргнуте 22 финансијске институције унутар ЕУ, али то је било пре сазнања о баснословним дуговима Грчке, Шпаније и Португалије.

Овог пута кључ провере врти се око процене шта би се десило са банкама у случају да европски раст буде три процентна поена нижи него што су данашње прогнозе ЕУ за следеће две године. Најновије прогнозе Европске комисије казују да ће привредни раст еврозоне 2010. године износити 0,9, а идуће 1,5 одсто. Бриселска фамилија у целини ове године трабало би да оствари привредни раст од један, а следеће 1,7 одсто. Африка, на пример, ове године очекује привредни раст од 4,5, а следеће пет одсто.

Европски банкарски званичници нису били издашни у саопштавању даљих детаља будућег стрес-теста чији ће резултати – групни и појединачни за сваку банку, бити саопштени 23. јула, преносе агенције. Банкарски комитет из Лондона није саопштио кључне параметре провере, упозорава амерички „Волстрит џорнал”. Остаје непознато шта ће се – током теста сматрати неопходним минимумом капитала банака, нити на који начин ће се мерити степен изложености ризику појединих банака од могућег банкрота држава.

Банкарски комитет из Лондона најавио је да неће примењивати једнообразни тест, већ да ће узимати у обзир различит степен бруто домаћег дохотка држава у којима банке имају седиште, степен инфлације и незапослености.

Познато је, ипак, да ће новој провери бити подвргнуто 27 шпанских, 14 немачких, по четири банке у Великој Британији, Француској и Холандији... Осим банака са обимним пословањем широм Европе (укупно 25), новом испиту биће изложене и финансијске институције усмерене на домаће тржиште попут немачких регионалних банака и шпанских штедионица.

„Предстојећи стрес-тест европских банака требало би да разјасни још и како банке са недовољним капиталом могу бити обезбеђене са додатном главницом. Дискусије о стрес-тесту банака и регулисању банкарског сектора саме по себи неће променити много. Индустријски развијене земље тек треба да изаберу нови модел развоја за будућност у коме финансијски и сектор реалне економије не треба посматрати одвојено” сматра Томанс Манроу, председник Европске банке за реконструкцију и развој у интервју немачком „Шпиглу”.

Т. Вујић