Да ли ће нови ребаланс буџета и нови пакет владиних антирецесијских мера спасити државу и привреду, а грађанима олакшати живот? Полемика о тим дилемама у Хрватској расте с температуром ваздуха, а хлади је само мишљење експерата да „сви седе и чекају улазак у Европску унију”.

Полемику је „отворила” централна банка упозорењем да криза на тржишту државног дуга у еврозони ослабљује изгледе за опоравак хрватске економије заснован на расту извоза те додатно наглашава потребу усмеравања економске политике на јачање конкурентности привреде и осигуравање солвентности јавног сектора.

Претпостављајући изостанак значајније динамике раста у еврозони те (као последицу тога) изостанак извозне потражње, у публикацији Хрватске народне банке (ХНБ) „Финансијска стабилност” оцењује се да ће се према основном сценарију раст БДП-а у Хрватској у 2010. кретати у умерено негативној зони, с падом до 1,6 одсто. Истовремено, очекују да ће се наставити смањивање спољне неравнотеже у облику умеренијег мањка на текућем рачуну платног биланса (око четири одсто БДП-а) и споријег раста спољњег дуга.

ХНБ наглашава нужност промене досадашњег модела раста заснованог на домаћој потражњи у корист извозно вођеног раста, што намеће преусмеравање активности из услужних сектора према извозним секторима.

Истиче се да економска политика мора бити усмерена на јачање међународне конкурентности и осигуравање солвентности јавног сектора. Ради јачања конкурентности, наводе из ХНБ-а, важно је повећати флексибилност тржишта рада и политиком зарада осигурати пад јединичних трошкова рада у односу на ЕУ. Истовремено треба побољшати инвестициону климу како би се економија што лакше и брже реструктурисала према извозним секторима. Солвентност јавног сектора може се постићи тако што фискална политика треба да настави с консолидацијом одрживе висине јавног дуга.

Хрватска народна банка инсистира да се буџетски дефицит државе сведе на нулу. За то је потребна и јасна средњорочна стратегија расхода и прихода како би се отворено могли сагледати сви ризици и како би се осигурала шира подршка јавности, водећи при том рачуна и о међугенерацијској расподели терета консолидације. ХНБ предлаже да у пореском систему треба задржати постојећи доминантан ослонац на стабилније потрошне порезе и наглашава да су за веродостојност фискалне политике од велике важности и реформе пензијског и здравственог система.

У ХНБ-у оцењују да владин програм привредног опоравка садржи добре смернице, али наглашавају да разборита фискална политика отвара простор за релативно лабаву монетарну политику, која одржава висок ниво ликвидности банкарског сектора без притиска на курс куне према евру.

Министар привреде, рада и предузетништва Ђуро Попијач упозорио је јуче да је пензијски систем на граници издржљивости и да су зато нужне промене. Министар је овако реаговао поводом критика опозиције да је предлог измена Закона о пензијском осигурању о изједначавању година за старосну пензију (65 година) „непромишљен, штетан и неправедан” према женама. И Уставни суд је још 2007. године донео одлуку по којој се мора изједначити доб за одлазак у старосну пензију жена и мушкараца, а као рок одредио крај 2018. године. На приговоре синдиката да су предложене измене упућене у парламентарну процедуру без расправе социјалних партнера, Попијач је рекао да се влада два пута консултовали са социјалним партнерима и да су и послодавци и синдикати били упознати с променама.

За министра финансија Ивана Шукера стање у хрватској економији и није тако очајно, па ће влада о ребалансу буџета (којим би се на јесен морала покрити рупа од скоро милијарду евра) одлучити тек после разговора с коалиционим партнерима. Министар напомиње да се буџетски мањак може покрити само даљим задуживањем и повећањем дефицита, продајом имовине или смањивањем расхода и да трећег пута нема. Шукер тврди да зарада од туризма не може покрити све буџетске рупе јер се спомињаних 6,5 милијарди евра односи на укупан промет који ће се ове године завртети у туризму, од чега ће само део новца завршити у буџету.

Министар није желео да коментарише прогнозе да ће Хрватска крај године ипак дочекати с падом БДП-а од 1,5 одсто, а одбио је и да се изјашњава о најавама аналитичара да би Хрватска већ у трећем кварталу могли изаћи из рецесије.

„Укупно гледајући, 2011. требало би да буде дефинитивно година привредног раста у Хрватској”, каже министар.

За најављена нова поскупљења прехрамбених производа и до 30 одсто, рекао је да су пренадуване прогнозе које неки узимају као разлог да неоправдано подижу цене.

Министров оптимизам, међутим, не дели консултантска кућа „Роланд Бергер” чије истраживање показује да хрватски менаџери тек очекују врхунац кризе и да су врло песимистични.

Истраживање је спроведено међу четрдесетак малих и средњих предузећа из седам различитих индустријских грана. Оно је показало како се борба против кризе у Хрватској и даље углавном води кроз резање трошкова и покушаје смањења неликвидности (европске компаније свој фокус усмериле су на раст пословања и продајне иницијативе).

Владимир Преведен, извршни директор загребачког уреда „Роланд Бергера”, био је ових топлих дана „хладан туш” за јавност кад је изјавио да „Хрватска губи корак у осигуравању боље позиције у будућности, да је у дубљој кризи од већине европских земаља и спорије излази из ње.

– Хрватски менаџери с кризом се понајвише боре кроз смањење зарада, не виде могућност за продоре на нова тржишта и очекују даље погоршање ликвидности. Готово сви испитаници предвиђају додатно смањење броја запослених, пад приватне потрошње и доношење нових владиних мера. Беспарица је погодила половину хрватских компанија, а неповољни кредитни услови израженији су у Хрватској него у другим земљама. Упркос томе, већина хрватских фирми још нема планирање ликвидности – упозорава Преведен.

Хрватска још није провела структурне реформе, чини се да се чека улазак у ЕУ и помоћ европских фондова, напомиње Преведен и додаје како је то грешка јер фирме не би требало да чекају на владине мере и помоћ већ би већину посла требало да обаве саме. Требало би побољшати управљање ликвидношћу, ојачати капиталне позиције, увести флексибилније трошковне политике и одустати од резања трошкова као главне антирецесијске мере. Потребно је већ сада одредити стратешке смернице за раст кроз интернационализацију, јер једино тако хрватске компаније могу да се припреме за будуће изазове, каже регионални директор „Роланд Бергера”.

М. Бркић

-----------------------------------------------------------

„Кандит” под окриљем новог власника

Загреб – Компанија „Термес” објавила је понуду за преузимање фабрике бомбона и чоколаде ИПК „Кандит” из Осијека, саопштила је Загребачка берза. „Термес” такође из Осијека, који је од јуна ове године власник 50,6 одсто у ИПК „Кандиту”, обавезао се да ће за преостали удео по акцији платити 235,51 куну (32,6 евра). Понуда се односи на 349.769 редовних деоница ИПК-а, које представљају око 49 одсто удела у основном капиталу кондитора. „Термес” је био у обавези да достави понуду о преузимању јер је власник већинског удела, прецизира берза.

Компанију „Термес” почетком године основали су ИПК „Завод за економију” и „Премиса” из Осијека, а у њој заједнички делују и осјечко „Жито”, „М-Сан улагања” и предузеће „Ваге” из Загреба.

ИПК „Кандит” је део „Кандит групе” коју чине шећерана, фабрика сточне хране, фарма музних крава и фарма свиња.

У првој половини 2010. „Кандит групи” укупни приходи пали су 25 одсто, а број радника је смањен 17 одсто и сада је упослено њих 890.

Бета