Уочи избора све је много лепше. Плате су више, људи се лакше запошљавају, нарочито у државним службама. Више пара у новчаницима – већи промет, већа производња. Предизборни фиктивни „бољи живот” редовно се догађа и у земљама са дугом демократском традицијом, а у Србији је у протеклих девет година нарочито учестао. У просеку – сваке друге године.

После избора, неизбежно, долази време плаћања у облику повећане инфлације и увећаног државног дуга, који обично враћају будуће генерације.

Др Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета и један од економских саветника српског премијера, сматра да би, у најкраћем, оваквим предизборним марифетлуцима политичара и триковима владајућих гарнитура требало коначно стати на пут.

На јучерашњем представљању „Кварталног монитора економских трендова и политика у Србији” Фонда за развој економске науке Арсић је указао да је земља у кризи, а опоравак неизвестан, па би зато било добро да се у 2010. законски дефинишу трајна фискална правила. На снагу би ступила за четири-пет година, а до тада би се, у прелазном периоду, примењивао програм фискалног прилагођавања.

– У Србији је потреба за фискалним правилима додатно повећана јер се код нас формирају владе са великим бројем коалиционих партнера – каже Арсић. – Такве владе тешко утврђују приоритете, па се програм одређује као збир програма чланица коалиције. Мање чланице коалиције не испољавају одговорност за макроекономске резултате као што су стабилност цена и одржив макроекономски раст. Оне су заинтересоване само за максимизацију резултата у својим ресорима.

Осим унутрашњих разлога за увођење фискалних правила, у Србији постоје још два важна спољна, напомиње он. Први – увођење фискалних правила једна је од обавеза које је Србија преузела у постојећем аранжману са ММФ-ом. Други разлог је што улазак у Европску монетарну унију претпоставља испуњеност низа правила, међу којима су и правила о износу фискалног дефицита и јавног дуга у односу на БДП.

– Србија још нема јаке институције, па је неопходно да окосницу сталних фискалних правила чине прелазна нумеричка правила, која би одредила висину јавног дуга, фискалног дефицита и јавних расхода у односу на БДП – сматра Арсић. – Прелазним правилима би се законом дефинисало смањење учешћа јавне потрошње у БДП са 42,5 у 2010. на 40 до 41 одсто у 2015. години. Смањивање овогодишњег буџетског дефицита са четири на један до два одсто 2015. Ограничавање односа јавног дуга према БДП на 40 до 45 одсто. Затим спорији раст расхода за плате и пензије од раста БДП, а повећање издатака за јавне инвестиције, камате и социјалну заштиту. Тако би проценат раста плата у јавном сектору и пензија од 2011. до 2015. године био збир раста инфлације и половине раста БДП. На пример, ако цене расту шест, а реални БДП четири одсто, плате и пензије би биле повећане за око осам одсто.

Однос јавног дуга према БДП у прелазном периоду порастао би за око 10 процентних поена у односу на стање с почетка 2010. године, али би и даље био за око 15 процентних поена мањи од услова за улазак у Европску монетарну унију. Посматрано у апсолутним износима, јавни дуг би порастао за око четири милијарде евра.

Арсић сматра да увођење фискалних правила не би представљало апсолутну гаранцију за њихову доследну примену, али би њихово кршење требало да негативно утиче на политички рејтинг евентуалних прекршилаца.

Ал. Микавица