Сви су изгледи да привредног раста догодине у Србији – неће бити. Ове лоше вести јуче су новинарима пренели чланови Фискалног савета, приликом представљања најновијег извештаја о буџету за следећу годину. Чувари државне касе су, прелиставајући предлог буџета за 2012. годину, увидели најмање три слабости: привредна активност ће највероватније стагнирати, минус у буџету може да буде већи од планираног, а његово финансирање, као и отплата јавног дуга су, по свему судећи, проблематични.

Констатујући како је његов тим први донео лоше вести, Павле Петровић, председник Фискалног савета, објаснио је новинарима на чему се заснивају њихове забрињавајуће пројекције.

– Процена да ће привредни раст догодине бити 1,5 одсто је оптимистична, а на њој се заснива буџет. Економске активности у Европској унији снажно успоравају и сасвим је реално да у 2012. години привреда Србије стагнира и да раст бруто домаћег производа буде нула – забринут је Петровић.

Он додаје да раст производње зависи од четири фактора: извоза, инвестиција, као и раста приватне и државне потрошње.

– Већ у 2011. години извоз је слабије доприносио расту привреде него у 2010. години. Због кризе у ЕУ тај допринос ће догодине вероватно бити још мањи. Инвестиције „Фијата“ и НИС-а, које су покренуле раст у овој години, завршене су – тако да не можемо да очекујемо раст ни по том основу. Успех би био да поновимо овогодишњи ниво. С друге стране, ограничен раст приватне и јавне потрошње не може да покрене привреду у 2012. години – сматра Петровић.

Чланови Фискалног савета оценили су да су јавни приходи планирани оптимистично и чак и да се оствари раст од 1,5 одсто буџету ће недостајати око 17 милијарди динара. То значи да ће минус у каси, уместо законом предвиђених 4,25 бити 4,75 одсто БДП. У том, случају јавни дуг ће, уколико се ништа не предуземе, бити безмало 50 уместо 45 одсто. Песимистични сценарио подразумева привредни раст од нула одсто. У том случају јаз између прихода и расхода биће већи и може да достигне чак 35 милијарди динара. У том случају, минус у државној каси ће уместо 4,25 бити 5,3 одсто БДП. Јавни дуг би, уколико се ништа не предуземе да се минус у каси смањи а држане гаранције, могао да достигне чак 55 одсто БДП-а.

– У сваком случају дефицит у буџету од 152 милијарде динара треба да остане непромењен – сматра Петровић.

Чак и да се догодине оствари реални раст привреде од 1,5 одсто, кратори фискалне политике мораће да смање јаз између прихода и расхода за 17 милијарди. Чланови Фискалног савета сматрају да то може да се постигне пребацивањем дела надлежности с републичког на локални ниво, јер су општине добиле 40 милијарди више, али не и исто толико више обавеза. Простор за уштеде они виде и у сопственим приходима буџетских корисника, као што су Фонд за заштиту животне средине, Фонд за воде или шуме. Јер, док су у централној каси расходи смањени, издаци буџетских корисника који остварују сопствене приходе повећани су за петину. И то реално.

– Зато Влада треба да има спремне краткорочне мере којима ће минус у каси задржати у планираним оквирима – уверен је Петровић. – Не треба да напомињем да ако би привредни раст био нула одсто да би онда морале да се предузми и неке много болније мере.

Објашњава да је на Влади да их предложи и да то није надлежност Фискалног савета. Они ипак сматрају да јаз од 35 милијарди у песимистичном снецарију може да се надомести или оштријим смањењењем јавних инвестиција, замрзавањем плата и пензија или повећањем ПДВ-а са 18 на 20 одсто. То може да се учини и комбинацијом више мере, напомиње Петровић.

– У наредних пет година потребно је значајно смањење јавних расхода и буџетског дефицита. У противном би готово извесно дошло до дужничке кризе – каже Петровић и додаје да су зато неопходне структурне реформе јавне администрације, школства, здравства, пензионог система, али и пореска реформа. Један од предлога за размишљање, када је о порезима реч, подразумева смањење оптерећења на рад и капитал, а повећање оптерећења потрошње.

----------------------------------------------------------------

Пет милијарди за камате и минус

За финансирање обавеза догодине ће Србији бити неопходна чак 5,1 милијарда евра, уопозорио је Владимир Вучковић, члан Фискалног савета. То је велики новац, не само за наше прилике, упозорио је Вучковић.

Да је заиста реч о великом износу показује и податак да то представља чак 14 одсто бруто домаћег производа.

Вучковић је напоменуо да је један део средстава обезбеђен из постојећих девизних депозита државе, док други део може да се обезбеди преко емисије трезорских записа. Ипак, преостала потребна средства износе око 2,2 до 2,3 милијарде евра. Ако се услови задуживања погоршавају, онда су, према Вучковићевим речима, проблеми у финансирању обавеза могући већ у првој половини године.

Иако напомиње да ће се прецизни подаци о висини јавног дуга знати тек у фебруару, он ће током целе следеће године бити изнад законом дозвољених 45 одсто.

Напрегнута каса

Финансијска позиција читаве државе је напрегнута, оцењује Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

– Највећи изазови су у републичком буџету који је структурно дестабилизован – оцењује он.

Оштро смањење расхода за робе и услуге, иако оправдано, за њега је изнуђено и зато сумња да ће бити и остварено у потпуности, док су порески приходи оптимистично планирани.

Нисмо погрешили

На питање новинара да ли сматрају да су погрешили што током последњих преговора са Међународним монетарним фондом нису инсистирали да минус у каси не буде већи од првобитно предвиђених 3,9 одсто, Павле Петровић одговара негативно.

- Мислим да нисмо. Инистрирали смо на нечем другом. Смтрали смо да део расхода са централне касе треба да се пребаци на локал, као и да системски почне да се решава питање буџетских корисника који остварују сопствене приходе, јер ту могу да се остваре значајне уштеде. Нажалост, у томе нисмо успели.