Измене трасе гасовода Јужни ток преко Србије неће бити, што значи да ће цеви у Србију ући код Зајечара и изаћи или код Хоргоша или код Бачког Брега, потврдио је јуче за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, истакавши да је то још једном речено у наставку разговора с Алексејем Милером, председником Извршног одбора „Гаспрома”, који је пре два дана посетио Београд.

Једино ће бити скраћени рокови за решавање питања експропријације земљишта куда гасовод Јужни ток треба да прође, као и питање екологије, за које документи треба да буду завршени до половине 2012. године, каже Бајатовић.

„Србијагасу” је јуче стигао и меморандум Гаспром банке, која би ускоро и званично требало да почне да послује у Србији, објашњава он и додаје да су јуче представници „Србијагаса” наставили разговоре о техничким питањима с представницима „Гаспрома” о градњи Јужног тока, којим би гас требало да потече од руске луке Новоросијска.

Одступања од студије изводљивости за гасовод Јужни ток, коју је „Србијагас” први предао „Гаспрому”, неће бити, каже први човек „Србијагаса” и објашњава да је током разговора с Милером потврђено и да ће капацитет гасовода преко Србије бити најмање 36 милијарди кубика гаса, а на траси ће се наћи и две компресорске станице. Преостаје још да се у најскорије време региструје фирма која ће се бавити градњом гасовода Јужни ток у Србији.

Посету Милера, Бајатовић је јуче оценио као још једну потврду „Гаспрома” да озбиљно намерава да у Србији реализује све оно што је предвиђено Међудржавним споразумом, а доказ тога је и завршетак градње прве фазе подземног складишта Банатски двор, првог објекта у оквиру реализације гасовода Јужни ток.

Упитан да ли би градња гасних електрана у Београду, Новом Саду, Панчеву и Нишу (вредност инвестиција с Јужним током око пет милијарди евра) могла да стартује и пре него што почне градња овог гасовода, Бајатовић одговара потврдно и каже да би се завршетак градње електрана поклопио с 2015. годином (за градњу једне гасне електране потребно око три године), када се очекује да први гас потече Јужним током.

Две гасне електране би, појаснио је Бајатовић, могле одмах да почну да се граде, будући да постоје технички услови за транспорт гаса, па би тако после завршетка градње двосмерног гасовода Госпођинци – Банатски двор, електрана у Новом Саду одмах могла да почне да ради, а услова за то има и у Београду.

Ниш би морао још да причека с почетком градње гасне електране, јер нема довољно транспортних капацитета. Градњом ових гасних електрана, степен искоришћености топлотне енергије био би максималан, а из гаса би се добијала струја коју би Србија могла и да извози. С обзиром на то да је реч о врло уносном послу, Влада, ЕПС и „Србијагас” би требало озбиљно да договоре начин инвестирања.

– Као што се НИС регионално шири и хоће да прошири своју делатност и на производњу струје, исте намере има и „Србијагас”, каже први човек „Србијагаса”.

Како се сазнаје, Милер се у наставку разговора пре два дана сусрео с Милорадом Додиком, председником Републике Српске, како би утаначили детаље око проласка крака гасовода Јужни ток преко територије РС.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, потврђује да градња гасних електрана може да почне и пре завршетка градње Јужног тока, јер индустрија не ради у мери у којој је раније радила, тако да има довољно гаса и за гасне електране.

Позивајући се на студију ЕПС-а, градња електрана когенеративног типа (производња струје и топлотне енергије) била би могућа у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Крагујевцу, Нишу, Суботици и Сремској Митровици, каже Вулетић.

Када се струја добија из угља, степен искоришћености је око 25 одсто, док би производњом струје у термоелектранама са парно-гасним циклусом степен искоришћености био 80 одсто и тада је производња струје из гаса рентабилна. Управо је то навело Немачку да гради Северни ток и производи струју из гаса.

Градња гасних електрана у Србији ће имати смисла када се буде успоставио паритет цена енергената и када струја за домаћинства не буде јефтинија од грејања на гас, закључује Вулетић.

Јасна Петровић