Од нашег специјалног извештача
Солун, марта– Велики увозник нафте и гаса, регион југоисточне Европе налази се у енергетском смислу на критичној раскрсници. То је један од закључака конференције „Енергија у југоисточној Европи, производња обновљиве енергије и обезбеђење снабдевања енергијом”коју је у Солуну организовала Европска инвестициона банка (ЕИБ).

У беспоштедној глобалној трци за стратешким ресурсима и обезбеђивању сигурних испорука енергије, овај регион суочава се са новом конкуренцијом на стратешким извориштима у басену Каспијског језера и Црног мора, првенствено из Азије, која тежи да сировине усмери ка купцима на истоку, а не у правцу запада. Истовремено, усред тешке глобалне економске кризе, југоисточна Европа још не чини довољно да обликује јединствено регионално енергетско тржиште.

–Одлуке које енергетски сектор у овом делу Европе данас донесе о профилу улагања у развој, имаће далекосежне последице по привредна кретања региона у следећих 50 година. Стварање јединственог регионалног тржишта енергије представља прилику и значајан подстицај за политичку стабилност у региону, интеграције и привредни раст –истиче Плутархос Сакеларис, потпредседник ЕИБ у разговору за „Политику”, током недавне конференције у Солуну, која је окупила привредне представникеШпаније, Грчке, Бугарске, Кипра, Луксембурга, Пољске, Албаније, Румуније, Велике Британије, Македоније, Данске, Италије, Турске, Аустрије,Босне и Херцеговине, Словеније, Француске, Косова и САД.

–Позвали смо на конференцију и представнике Министарства енергетике Србије, али на жалост нису били у могућности да дођу –каже Сакеларис.

Грчка је почетком миленијума себи поставила амбициозни циљ да постане енергетска раскрсница југоисточне Европе. На питање да ли је данас то могуће с обзиром на кризу, Сакеларис каже:

–Тачно је да је ово веома тешка кризна година за грчку економију. ЕИБ је лане усмерио рекордних 1,6 милијарди евра кредита Грчкој, планирамо да са истим износом и ове године будемо присутни у Грчкој и да, ако буде неопходно, повећамо износ кредитирања. Верујемо да су тешкоће којима су данас изложени грчка привреда и финансијски сектор привремене, с обзиром на потенцијал који има ова економија. Због геополитичке локације уверен сам да Грчка остаје енергетска раскрсница региона која је од стратешког значаја за Европу, не само у домену развоја енергетског сектора. На том комплексном плану југоисточна Европа суочава се са бројним изазовима. Регион је тек недавно изашао из периода конфликата и зато свакако није много интегрисан ни политички, ни енергетски.Поједине земље су у саставу ЕУ, друге су кандидати, треће су потенцијални кандидати... Сличан степен разлика постоји и у развијеностиенергетског система земаља унутар региона, спремности и текућих могућности за развој, усаглашавања тарифних система, иновација... Нисмо у позицији да процењујемо која је влада више а која мање расположена за регионалну интеграцију у енергетском сектору. Преостаје нам само да наставимо да разговарамо са свима.

Уздржан да шире коментарише „веома тешку економску ситуацију Грчке”, Сакеларис је радо прихватио да одговори на питање о ставу ЕИБ-а према реконструкцији и рехабилитацији београдског моста „Газела”:

– То није само мост значајан за Србију, већ пројекат од изузетне важности за читав регион јер је саставни део Паневропског путног Коридора 10. ЕИБ је свакако заинтересована да финансира рехабилитацију „Газеле”.Ипак познато је да постоје одређене теме везане за адекватну релокацију становништва испод тог моста. ЕИБ је у контакту са надлежнима да би адекватне процедуре биле испоштоване и како бисмо могли да даље финансирамо тај пројекат.

Тања Вујић