„Ништа није готово. Сада почињемо”. Овако Страхиња Секулић, јавни правобранилац Београда, најављује четврту судску рунду између града и предузећа „Лука Београд” који се седам година боре око права коришћења 110 хектара земљишта од Панчеваког моста до Аде Хује. Док управа „Луке Београд”, са друге стране, недавну пресуду Вишег суда, према којој је одобрено да се укњижи као корисник спорних парцела, тумачи као коначну.
Секулић подсећа да је град био у истој правној ситуацији пре две године када је суд преиначио првостепену одлуку у корист „Луке Београд”, али је град после тога поново успео да се укњижи на земљишту. Јавни правобранилац најављује наставак борбе легалним средствима, за заштиту имовине, коју сматра својом.
– Предузећемо два правна корака. Најпре ћемо поднети тужбу за утврђење права коришћења Града Београда на спорном земљишту. На то нас је упутио другостепени суд. За своја права можемо да се боримо у парничном поступку пред Првим основним судом. Паралелно са тим ћемо од Врховног касационог суда тражити ревизију одлуке Вишег суда којим је преиначено решење да се град упише као корисник земљишта – објашњава Секулић.
Прекјучерашње тврдње адвоката „Луке Београд” да уговор из 1975. године, на основу кога се град укњижио на лучком земљишту, никада није ступио на снагу, Секулић одбацује. Он објашњава да се у „земљишно-књижном поступку оцењује подобност исправа за упис у земљишне књиге, а не одлучује се о самом праву на земљишту”.
– Уосталом, ваљаност уговора из 1975. године доказиваћемо у парничном поступку – најављује Секулић.
Овим поступцима пред судовима претходиће успостављање привремене мере забране укњижбе.
Њеним успостављањем, према речима Махмуда Бушатлије, консултанта за инвестиције, град ће онемогућити Луку „Београд”, да се укњижи, тргује земљиштем или га користи као обезбеђење за хипотекарне кредите. Будући да град намерава да искористи правне лекове који су му на располагању, спор око доказивања корисништва над земљиштем у приобаљу, оцењује он, може да потраје још неколико година.
И под условом да се примени решење Вишег суда и да се „Лука Београд” укњижи као корисник земљишта низводно од Панчевачог моста, наш саговорник сматра, да је тих 100 хектара бескорисно.
– То није грађевинско земљиште, већ насип на коме је била депонија. Дакле требало би направити ископе од 10-12 метара и потпуно изменити земљу. Али и да се то учини питање је ко би желео да купи станове са погледом на пловни пут, Панчевачки мост, топлану и мочвару – каже Бушатлија.
 Он такође мисли да је реализација града на води тешко изводљива у данашњим околностима из више разлога. Прво, средиште тог простора била би атрактивна марина, на месту садашње луке, коју би окруживале стамбене и пословне зграде. Али пошто будућим законом о лукама 35 хектара лучког земљишта остаје државно, без могућности промене намене, изградња луксузних станова на 60 хектара око луке је доведена у питање.
– Град нема инфраструктуру. Ако се посматра само саобраћај, постојеће улице између центра и дунавског приобаља нису у стању да пропусте сва возила. По презентираном плану биће изграђено око 12.500 стамбених јединица и обезбеђен простор за око 30.000 радних места. Наши прописи налажу да свака стамбена јединица има најмање једно паркинг место, а за пословање једно паркинг место на четири радна места. То нас доводи до око 20.000 потенцијалних возила, за оне који ту станују и раде. На то треба рачунати и око 80.000 посетилаца током дана. У колико рачунамо да ће само сваки десети доћи својим колима, то нас доводи до нових 28.000 аутомобила који ће поред садашњих, циркулисати Француском, Таковском, Старине Новака и коначно Рузвелтовом улицом. Свима је на први поглед јасно да је немогуће наведене улице проширити и обезбедити нормалан саобраћај – наводи Бушатлија.
Без обзира на све инфраструктурне недостатке, било ко да се укњижи на земљишту између Панчевачког моста и Аде Хује, град ће приходовати. С тим што ће у градској каси бити много више пара, ако он буде власник земљишта, које ће после да прода путем јавног тендера. Ако Врховни суд потврди одлуку Вишег суда, према којој „Лука Београд” има право на укњижбу, град ће од конверзија права коришћења у право својине над земљиштем, добити пола новца, док ће друга половина завршити у Фонду за реституцију.
Д. Мучибабић
М. Авакумовић