На тендерима за изградњу четири деонице јужног и источног крака Коридора 10 најјефтинију понуду дале су грчке фирме „Терна” и „Актор”. Без обзира на то што понуђене цене, према оцени грађевинаца, не покривају ни трошкове набавке материјала, домаће законодавство и прописи међународних банака које финансирају изградњу налажу да мора бити изабрана најјефтинија понуда. Тендерска комисија још није донела одлуку, али по свему судећи домаћи путари ће морати да се задовоље подизвођачким радовима. Ако буде тако, осим што ће морати да рачунају на нижу зараду, пропустиће прилику да стекну референце за неке наредне послове.

Милан Бојовић, директор „Путева Ужице”, фирме која је на три тендера за петама грчкој „Терни”, каже да држава мора да пронађе начин да се заштити од незапамћеног притиска на цене како за две године не би остала и без пара и без аутопута.

– Свесно смо ишли без зараде и опет смо били скупљи од „Терне” за пет до шест одсто. На југу Србије имамо своје каменоломе, асфалтну и бетонску базу, што прилично појефтињује радове. Ако Грци ништа од тога немају, како могу да дају повољнију понуду, уколико не иду са дампинг ценама – наводи Бојовић.

Без обзира на то што стране банке инсистирају да на на тендерима буду изабране фирме које понуде најнижу цену, Бојовић сматра да држава мора да заузме чврст став и заштити се имајући у виду претходна искуства. Јер, кредите, каже он, неће враћати Грци, већ наши грађани.

– Аустријска „Алпина” је тако наступила на тендеру за мост преко Бешке, па ево ни после шест година од када је тендер расписан још немамо мост. Колики ће нам рачун на крају испоставити тек ћемо да видимо. Сличан модел је применила и на тендеру за обилазницу око Димитровграда. Али више то не ради, јер је схватила да је немогуће тако радити. Што се видело на тендеру за тунеле код Димитровграда на коме су Грци понудили да граде за 38 милиона евра, а „Алпина” за 100 милиона евра. Не кажем да су „Алпина” или „Терна” лоше фирме, али не знам ниједну земљу у којој је једна страна фирма понудила на пет тендера најнижу цена и добила све послове. „Коридори Србије”, који спроводе тендерску процедуру, требало би то да имају у виду – каже Бојовић.

Ратомир Тодоровић, директор „Планума”, каже да ова фирма, која гради пуно по свету, никада није могла да добије посао у Грчкој, Хрватској или Словенији. Грци, истиче он, гледају свој интерес и искључиво дају послове својим фирмама. Својевремено је изградња дела аутопута од Атине према Солуну додељена фирми која се бави изградњом гасовода, али је она домаћа и сматрали су да треба да добије посао.

У Словенији, према његовим речима, „Планум” је за мост на аутопуту нудио убедљиво најнижу цену и тендер је два пута обаран, све док нису одустали.

– Наша држава домаћим фирмама даје предност само за послове који се финансирају из буџета. Нема разлога да нам се не дају преференцијали и за радове који се финансирају из страних кредита. У афричким земљама, у којима радимо и које такође узимају зајмове од међународних институција, предност имају домаће фирме. Битно је да се држава код банака избори за услове, јер се тако стичу референце. За један део пута на деоници Владичин Хан – Доњи Нерадовац нисмо конкурисали зато што их нисмо имали – наводи Тодоровић.

Када неко понуди цену радова нижу него што кошта материјал, мора да је у понуди нешто изоставио или хоће да уђе на тржиште пошто-пото, а потом кроз накнадне радове и одштетне захтеве да издејствује више пара, сматра Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије.

Грчке фирме, додаје он, очигледно хоће по сваку цену да уђу на наше тржиште, јер овде има пуно примамљивих послова.

Цене које нуде јесу ниске, а тендерска комисија мора да утврди ли за те паре заиста можемо у договореном року да добијемо квалитетан аутопут. Јер, најјефтинија понуда не мора да буде и најповољнија.

– Свуда у свету при избору извођача висина цене је опредељујућа са око 20 одсто, а остатак су рокови и квалитет. Домаћи путари су понудили релативно ниску цену за северни крак Коридора 10, па су настали проблема. Исти случај је био са словеначком фирмом СЦТ на петљи за мост код Аде Циганлије, па је раскинут уговор –  истиче Родић.

Међутим, у „Коридорима Србије” упозоравају да услове тендера одређују банке које кредитирају изградњу Коридора.

– Осим понуде фирме која је дала најповољнију цену, уколико су испуњени и сви други критеријуми тендера, као што су искуство, просечан годишњи приход, финансијски капацитет, остали понуђачи се не рангирају. Прегледа се само најповољнија пристигла понуда за коју се тражи сагласност банке – наводе у „Коридорима Србије”.

Поводом све гласнијих жалби домаћих путара, Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, недавно је рекао да уколико грчка фирма „Терна”, која је понудила најнижу цену, испуњава и остале услове тендера, не постоји ниједан разлог да јој посао не буде додељен, свидело се то домаћим путарима или не. Том приликом је најавио да убудуће извођачима неће бити толерисано пробијање рокова. То важи за домаће, али и за стране фирме.

Да би спречили извођаче да уговарају послове по нереално ниским ценама, а потом отежу радове и пробијају рокове, убудуће ће бити промењени тендерски услови, најавио је недавно за „Политику” Михајло Мишић, директор „Коридора Србије”. У уговоре ће убацити клаузулу да на 30 одсто започетог времена изградње морају да имају 10 одсто реализованих радова, а на 60 одсто времена 35 одсто изведених радова… и тако до краја посла.

----------------------------------------------

„Терна” се није огласила

„Политика” је, у складу са „златним” правилом новинарства, хтела да чује и грчку компанију „Терна”, али од њих нисмо добили одговоре ни после неколико дана. Питали смо их да ли су неуобичајено ниске цене, које су понудили на тендерима, разлог за улазак на ново тржиште, као и зашто је српско тржиште важно за њих? Занимало нас је и да ли могу да гарантују да ће по ценама које су понудили изградити аутопутеве без накнадних потраживања? Одговора није било.