Домаћи банкарски систем, упркос знатном преливању кризе из реалног сектора, наставио је позитивно пословање и у прошлој години. Ипак, за разлику од претходних транзиционих година, укупна добит банака знатно је умањена, пре свега, као последица великог губитка Агробанке, чије ће пословања бити предмет још једне независне ревизије.

Актива банкарског сектора ланe је порасла 4,5 одсто и на крају децембра износила је 2,65 милијарди динара (25,3 милијарде евра). И у протеклој години настављено је јачање десетак највећих банака, које су повећале свој удео на тржишту и махом побољшале крајњи резултат. Првих десет банака чинило је више од 70 одсто укупне активе, а ове банке су однеле и већи део добити банкарског сектора.

Лидерску позицију на тржишту задржала је Банка Интеза која је наставила одлично пословање, и након успешно спроведене докапитализације први пут стигла надомак удела на тржишту од 15 процената. Највећа банка под контролом државе, Комерцијална, наставила је тренд раста уз побољшање ефикасности. Уникредит банка постала је трећа по величини банка на тржишту, прескочивши Рајфајзен, премда се ова некада највећа банка домаћег тржишта после периода апстиненције током кризе значајно активирала у протеклој години.

Профитабилност банкарског сектора је у великој мери нарушена великим губитком Агробанке. Добитак пре опорезивања износио је свега 1,3 милијарде динара, што је смањење од 95 одсто у односу на 2010. годину.

Када би се сагледао учинак банкарског сектора без Агробанке, укупна бруто добит била би скоро 31 милијарду динара, односно 22 одсто више него годину дана раније. Принос на капитал износио би 5,3 одсто, солидно за годину кризе, али свакако далеко испод жеља акционара банака које послују на домаћем тржишту.

Лидер по профиту такође је Банка Интеза са рекордном добити у историји пословања ове банке код нас од 10,7 милијарди динара. Рајафајзен банка направила је велику експанзију пословања лане забележивши бруто добит од 5,3 милијарде динара, док је Уникредит банка најбољу годину откада је дошла на домаће тржиште окончала са бруто добитком већим од пет милијарди динара. Комерцијална банка наставила је да побољшава ефикасност достигавши лане бруто добит од непуне четири милијарде динара, док је међу водећим банкама по апсолутној добити највећи пад забележила нишка АИК банка чија је добит пре опорезивања износила 3,3 милијарде динара. Упркос овом паду, ова једина већа банка без доминантног власника и даље бележи принос у односу на активу и капитал већи од просека банкарског тржишта.

Не рачунајући Комерцијалну банку, све остале банкарске установе у којима држава има доминантан или већински интерес и у прошлој години биле су на маргинама банкарског система. Штавише, неке од њих кандидовале су се за буџетску помоћ па је и наша земља прикључена списку држава које су средствима пореских обвезника спасавале стабилност финансијског система.

Комерцијална банка је учврстила позицију број два на тржишту, чему је у великој мери помогла и докапитализација међународних финансијских институција с почетка 2010. Ипак, знатан напредак у пословању улагачи на Београдској берзи нису пропратили растом вредности њених акција. У 2011, акције Комерцијалне банке ослабиле су за 35 одсто, чему је допринео генерални силазни тренд тржишта, али и чињеница да су мањински акционари остали по страни у докапитализацији ове банке (искључено право прече куповине).

Захваљујући положају на тржишту и резултатима пословања, Комерцијална је вероватно једина банка у којој држава има изражен интерес, а која би лако могла пронаћи стратешког партнера, док остале банке углавном имају маргиналну улогу на тржишту.

Агробанка, друга по величини банка са израженим државним интересом, у прошлој години доживела је кулминацију лошег пословања те је Народна банка увела принудну управу у њој. Прелиминарни резултати показују губитак ове банке од око 290 милиона евра, што је готово идентично укупној добити коју су оствариле све остале банке заједно. Услед озбиљности ситуације и огромног терета који би овај губитак могао имати и за буџет, НБС је наложила нову независну ревизију пословања ове банке.

Развојна банка Војводине, која послује под контролом АП Војводине, и београдска Привредна банка такође су направиле губитке у протеклој години, што је уз голему проблематичну активу ових банака довело до усвајања државног програма помоћи овим банкама кроз емисију обвезница у замену за контаминирану активу.

Поштанска штедионица, премда уз слабији крајњи резултат, наставила је да успешно послује захваљујући великој мрежи филијала и веома лојалном сегменту клијената који и даље задржава, док је Чачанска банка одржала стабилно пословање коме је у великој мери допринео кредитни и власнички однос са међународним финансијским институцијама.

Остале банке у којима држава има директан или индиректан већински интерес, заузимају удео на тржишту мањи од један одсто, који сам по себи указује на дугорочно тешку одрживост ових финансијских институција у одсуству могућности прикупљања додатног капитала од стране оснивача.

Евентуалним формирањем државне развојне банке и овако мали део колача ових банака свео би се на још мању меру, па би се шансе за њихов даљи самостални развој свеле на минимум.