Нестабилан курс недвосмислено негативно утиче на највећи део становништва Србије. У последње две године, динар је готово 50 одсто ослабио према евру и сви грађани су то могли да осете кроз пад животног стандарда и раст месечних рата по кредитима индексираним у страној валути. Чињеница је да и пословним банкама слабљење динара не одговара, првенствено због отежане наплате позајмљених средстава коју дужници све теже подносе. Ипак, за разлику од становништва и неизвозно оријентисане привреде (који најдиректније осећају сву тежину слабљења динара и готово да немају могућности усклађивања увећаних расхода с приходима) пословне банке ове директне ефекте пребацују на терет својих дужника.

Портал Kamatica.com анализирао је директне ефекте слабљења динара на банкарски сектор Србије и дошао до алармантних података о њиховом расту и негативном утицају на дужнике пословних банака.

За девет месеци 2010. године, због раста курса евра, пословне банке су по основу својих обавеза према депонентима оствариле негативне курсне разлике у висини од чак 88 милијарди динара. Ове негативне курсне разлике се односе на повећање обавеза банака према девизним штедишама, централама у иностранству и осталим депонентима средстава које пословне банке пласирају становништву и привреди. Међутим, ове огромне финансијске губитке пословне банке нису поднеле директно, већ су их пренеле на своје дужнике, који отплаћују кредите индексиране у страној валути.

Наиме, слабљењем динара повећавају се финансијске обавезе банака према депонентима који су своја средства поверили пословним банкама у еврима и осталим страним валутама. Тако, улагач који је банци поверио 10.000 евра, у периоду од само две године је (посматрано у динарима) остварио раст од готово 50 одсто. Овај ефекат могли суда осете искључиво домаћи депоненти (грађани који штеде у еврима), док су страни депоненти остварили редован принос од камате на девизну штедњу (централе пословних банака које послују у Србији). Ванредни финансијски трошкови, или негативне курсне разлике, које пословна банка остварује на овај начин, пребацују се на терет дужника пословне банке (грађана и привреде) који су задужени кредитима индексираним у страним валутама. Овим клијентима банака редовно се увећава месечна рата по основу кредита у складу с растом курса евра према динару. Тако су сви губици, које пословна банка оствари према депонентима, „пребачени” на дужнике, који отплаћују кредите с валутном клаузулом, а тих губитака је за девет месеци ове године било 88 милијарди динара. Ове губитке најјаче осећају грађани који своје редовне месечне зараде примају у динарима и предузећа чије је пословање засновано на неизвозној делатности, јер немају механизме којима би могли да увећају своје приходе у динарима, а месечне кредитне обавезе према банкама плаћају у већем износу због раста курса евра.

О драматичном расту курсних разлика говори и податак да је за девет месеци прошле године, укупан износ негативних курсних разлика пословних банака био око 25 милијарди, што је 3,5 пута мање него у ове године.

Од 88 милијарди динара негативних курсних разлика, само три пословне банке су оствариле више од 30 милијарди: Банка Интеза – 14,9 милијарди динара, Уникредит банка – 8,4 милијарди и ХипоАлпеАдрија – 8,3 милијарди динара. Истовремено, ове банке су увећале своја потраживања према грађанима и привреди задуженим у страној валути за још веће износе и то: Банка Интеза –15,6 милијарди динара, Уникредит банка –8,9 милијарди и ХипоАлпеАдрија – 9,5 милијарди.

Ови подаци јасно показују да су све губитке, пословне банке пренеле на своје дужнике.

Увећавањем обрачунатих обавеза дужника, пословне банке долазе у ситуацију отежане наплате доспелих обавеза предузећа и грађана, који због настајања разлике између непромењених прихода и увећаних кредитних обавеза према пословним банкама све теже успевају да редовно врше отплату својих дуговања.

Губитници у овој ситуацији су грађани и привредници који своје приходе остварују искључиво у динарима, а задужени су у кредитима с валутном клаузулом, док директних добитника у овој ситуацији нема. Пословне банке, које своје изворе средстава заснивају на девизним депозитима грађана Србије, остварене увећане приходе по основу раста курса преносе на њих, док пословне банке, чији су депозити засновани на позајмицама централа из иностранства, остварене веће приходе преносе у иностранство, враћањем позајмица у страној валути. Добитак се овде односи само на прерачунат износ депонованих средстава у динаре, што значи да једини делимични добитник могу бити „девизне штедише” и то само ако своју штедњу накнадно претворе у динаре.

М.Б.