Odluka Upravnog odbora Naftne industrije Srbije doneta u Sankt Peterburgu, da se kumulirani gubitak od oko 37,5 milijardi dinara, ne pokriva iz dodatnih izvora, nikoga ne treba da iznenadi. Takva odluka je sasvim u skladu sa zakonom, kažu u NIS-u.

Gubitak postoji i on se nikakvom knjigovodstvenom „gumicom” ne može izbrisati, ali se zato kao posledica rđavog poslovanja od 2005. do prošle godine u perspektivi može odraziti na vrednost akcija NIS-a, kao što se to uvek dešava kada kompanija posluje s gubitkom.

Imajući to u vidu, NIS je napravio strategiju koja predviđa aktivni razvoj kompanije u narednim godinama, povećanje efikasnosti, širenje proizvodnje, prerade i prodajne mreže, što bi trebalo da dovede do rasta vrednosti akcija u srednjoročnoj perspektivi. Tako da se, kažu u NIS, ispostavilo da je zadatak složeniji nego što su pretpostavljali u početku.

Ovaj problem može da se reši zajedničkim radom menadžmenta i naporima velikih akcionara – „Gaspromnjefta” i vlade, ističu u NIS-u.

Mahmud Bušatlija, savetnik za strana ulaganja, kaže za „Politiku” da će neko mora da vrati ovaj dug, a da se u ovom času problem rešava time što se za iznos duga smanjuje vrednost kompanije.

Ruski većinski vlasnik je svestan da od države, koja je do juče bila stopostotni vlasnik NIS-a i za čije vreme su ovi dugovi najvećim delom i nastali, neće moći da naplati potraživanja, tako da jedino preostaje da za toliko smanji vrednost kompanije ili procentualno poveća učešće u kapitalu NIS-a, odnosno da dobije više od 51 odsto vlasništva, koliko sada ima.

Upitan, kako je to moguće ako je kupoprodajni ugovor pravljen 51 prema 49 odsto vlasništva, Bušatlija kaže, da su to načini na koji se peglaju dugovi, što ne mora da bude u slučaju NIS-a.

Ovakva odluka UO (da se dugovi ne pokrivaju dodatnim sredstvima) može biti i zbog ubrzanog iznošenja NIS-ovih akcija na berzu kako bi one bile manje atraktivne za potencijalne kupce, ali i da ne bi došlo do njihovog ukrupnjavanja, a što bi dobro došlo „Gaspromnjeftu” da ih on kupi.

„Gaspromnjeft” ima puno pravo da traži nadoknadu štete od srpske vlade za ovaj poveliki minus, utoliko pre što su za dugove saznali tek posle preuzimanja kompanije.

Izvor iz NIS-a upućen u problem dugova kaže da je ovakva odluka UO s jedne strane dobra za vladu, jer ona nema novac da vrati toliki dug, ali s druge strane, veruje da je na relaciji ova dva velika akcionara napravljen neki prećutni dogovor. Zašto bi inače ruski partner opraštao dug Srbiji i zašto bi analiza poslovanja kompanije bila dva puta pod lupom dva revizora. Tim pre što u papirima, koji su predočeni ruskoj strani pre kupovine NIS-a, jasno stoji da nijedan revizor pre dolaska „Gaspromnjefta” nije hteo da napiše pozitivno mišljenje o poslovanju NIS-a!

Upitan, da li je novi vlasnik naknadno saznao za ovolike gubitke, isti izvor kaže, da je sve bilo poznato pre kupovine, te da je to upravo jedan od razloga zašto je NIS tako jeftino prodat.

Činjenica je, dodaju, da su u ovaj pogolemi minus uračunati i svi nerešeni sudski sporovi koje naftaši očekuju da će dobiti u svoju korist.

Zorana Mihajlović-Milanović, predsednik Saveta za energetiku SNS-a, kaže da ovaj knjigovodstveni gubitak potvrđuje da je u vreme kada je dug nastao trošeno mnogo više para nego što je prihodovano, zbog čega revizorske kuće i nisu htele da potvrde pozitivno poslovanje NIS-a kako se to predstavljalo u javnosti.

S obzirom na to da se za pokrivanje dugova neće izdvajati posebna sredstva, jasno je da će se i ovo odraziti na vrednost akcija na berzi, ali i za toliko smanjiti vrednost kapitala NIS-a.

J. Petrović