Одлука Управног одбора Нафтне индустрије Србије донета у Санкт Петербургу, да се кумулирани губитак од око 37,5 милијарди динара, не покрива из додатних извора, никога не треба да изненади. Таква одлука је сасвим у складу са законом, кажу у НИС-у.

Губитак постоји и он се никаквом књиговодственом „гумицом” не може избрисати, али се зато као последица рђавог пословања од 2005. до прошле године у перспективи може одразити на вредност акција НИС-а, као што се то увек дешава када компанија послује с губитком.

Имајући то у виду, НИС је направио стратегију која предвиђа активни развој компаније у наредним годинама, повећање ефикасности, ширење производње, прераде и продајне мреже, што би требало да доведе до раста вредности акција у средњорочној перспективи. Тако да се, кажу у НИС, испоставило да је задатак сложенији него што су претпостављали у почетку.

Овај проблем може да се реши заједничким радом менаџмента и напорима великих акционара – „Гаспромњефта” и владе, истичу у НИС-у.

Махмуд Бушатлија, саветник за страна улагања, каже за „Политику” да ће неко мора да врати овај дуг, а да се у овом часу проблем решава тиме што се за износ дуга смањује вредност компаније.

Руски већински власник је свестан да од државе, која је до јуче била стопостотни власник НИС-а и за чије време су ови дугови највећим делом и настали, неће моћи да наплати потраживања, тако да једино преостаје да за толико смањи вредност компаније или процентуално повећа учешће у капиталу НИС-а, односно да добије више од 51 одсто власништва, колико сада има.

Упитан, како је то могуће ако је купопродајни уговор прављен 51 према 49 одсто власништва, Бушатлија каже, да су то начини на који се пеглају дугови, што не мора да буде у случају НИС-а.

Оваква одлука УО (да се дугови не покривају додатним средствима) може бити и због убрзаног изношења НИС-ових акција на берзу како би оне биле мање атрактивне за потенцијалне купце, али и да не би дошло до њиховог укрупњавања, а што би добро дошло „Гаспромњефту” да их он купи.

„Гаспромњефт” има пуно право да тражи надокнаду штете од српске владе за овај повелики минус, утолико пре што су за дугове сазнали тек после преузимања компаније.

Извор из НИС-а упућен у проблем дугова каже да је оваква одлука УО с једне стране добра за владу, јер она нема новац да врати толики дуг, али с друге стране, верује да је на релацији ова два велика акционара направљен неки прећутни договор. Зашто би иначе руски партнер опраштао дуг Србији и зашто би анализа пословања компаније била два пута под лупом два ревизора. Тим пре што у папирима, који су предочени руској страни пре куповине НИС-а, јасно стоји да ниједан ревизор пре доласка „Гаспромњефта” није хтео да напише позитивно мишљење о пословању НИС-а!

Упитан, да ли је нови власник накнадно сазнао за оволике губитке, исти извор каже, да је све било познато пре куповине, те да је то управо један од разлога зашто је НИС тако јефтино продат.

Чињеница је, додају, да су у овај поголеми минус урачунати и сви нерешени судски спорови које нафташи очекују да ће добити у своју корист.

Зорана Михајловић-Милановић, председник Савета за енергетику СНС-а, каже да овај књиговодствени губитак потврђује да је у време када је дуг настао трошено много више пара него што је приходовано, због чега ревизорске куће и нису хтеле да потврде позитивно пословање НИС-а како се то представљало у јавности.

С обзиром на то да се за покривање дугова неће издвајати посебна средства, јасно је да ће се и ово одразити на вредност акција на берзи, али и за толико смањити вредност капитала НИС-а.

Ј. Петровић