Очекује се да ће у Србији ће ове јесени пшеницом бити засејано свега 420.000 хектара, што су незапамћено мале површине под хлебним житом у нашој земљи, изјавио је Танјугу стручни сарадник у Привредној комори Србије (ПКС) Бранислав Гулан.

До сада је пшеницом посејано 400.000 хектара, што је „мало и испод свих очекивања”, јер је било прогнозирано да ће ове године за ту житарицу бити издвојено око 500.000 хектара, рекао је он.

Гулан је оценио да таква сетва „не обећава добру годину”, и да ће уз просечан хектарски принос од четири тоне, укупна производња задовољити само домаће потребе које годишње износе око 1,6 милиона тона, не остављајући простор за извоз.

Он је додао да чак постоји и могућност да Србија неће имати довољно пшенице ни за сопствене потребе, па ће одређену количину морати да увезе. Дугорочан план је био да се површине под пшеницом повећају на 600.000 хектара, али су ратари ове године засејали рекордно мале површине, и поред тога што је влада учинила све што је било у њеној моћи да их заинтересује за тај вид производње, рекао је Гулан. Он је објаснио да временске прилике ове године ратарима „нису ишле на руку”, јер је земљиште било доста суво и тврдо, али и да забрињава чињеница што произвођачи нису ни били заинтересовани за сетву.

Гулан је напоменуо да је оптимални рок за сетву пшенице био 25. октобар, а до тада посејано жито добро и изгледа, посебно сорте које су створене у институима. „Квалитетног сортног семена је било у Инстититуту за ратарство и повртарство у Новом Саду, али сељацима је то била скупа сетва, скупља од лањске за око 30 одсто” и „беспарица је узела данак”, рекао је Гулан. Како је објаснио, због недостатка новца, добар део посејане пшенице је ,,таванка'', па ни она не може донети берићет.

Гулан је нагласио да стручњаци, иако је оптималан рок за сетву прошао, препоручују да се она настави како би добили више на површинама.

„Све што се сад сеје не обећава богат род, али увек ће нешто да никне… боље и то него да њиве остану незасејане…”, навео је Гулан.

Он је подсетио да је претходна жетва била изузетно добра, те је на 491.000 хектара, уз просечан хектарски принос од 4,1 милиона тона произведено укупно око 2,2 милиона пшенице, што је омогућило задовољавање домаћих потреба и извоз 650.000 тона хлебног жита.

Гулан је подвукао да је неопходно обезбедити континуиран извоз пшенице из Србије на светско тржиште у количини од бар 500.000 тона, јер уколико нема континуитета, позиција се губи, а наше место заузимају други извозници.

Он је казао да се, и поред малих овогодишњих површина, верује да ће сељаци наредних година више сејати пшенице, јер то се мора радити и због плодореда…