Приватизација је Србији вратила земљопоседнике, а за титулу грофа Дунђерског 21. века конкуришу најмање њих петорица. Мирослав Мишковић, као дежурни купац у Србији, није изостављен ни на листи транзиционих властелина. Досадашњи шампион по броју запоседнутих површина у Војводини, и то укупно 30.000 хектара, ипак је Миодраг Костић Коле, власник МК Групе и купац шећерана. Он је постао власник чак шест комбината, што на своје име што на име мајке Роксанде. Сада, међутим, обрађује око 24.000 хектара, од којих 13.000 у државном власништву. Разлог за то што је изгубио право на обраду 6.000 државних хектара, а догодине ће, како се сазнаје, изгубити право на још 2.000 хектара, јесте нови Закон о земљишту.

Овим прописом је омогућено да и земљорадници добију право на обраду државних хектара, односно да нови богаташи не добију државну земљу на, практично, бесплатно коришћење.

Костића је, кажу, претекао Ђорђе Ницовић који после куповине ПИК Бечеј, а са још своја два пољопривредна предузећа, обрађује око 25.000 хектара. Због Закона о земљишту Мирослав Мишковић је такође изгубио 4.000-5.000 хектара, али и даље се, наравно, може назвати земљопоседником. Наиме, његових пет пољопривредних предузећа обрађује укупно 16.000 хектара, од тога још увек 13.000 хектара државних. На листи земљопоседника су и Предраг Матијевић, власник новосадске истоимене индустрије меса који укупно обрађује око 12.000 хектара, као и Миле Јерковић, познат као војвођански краљ ораница и друмова, са сличним земљишним фондом.Ниједна аукција предузећа у „Спенсу”, кажу Новосађани, не може да прође без овог бизнисмена из Бачке Тополе. Његово име налази се у власничким листовима више од десет предузећа са 2.000 радника.Јерковић је недавно осуђен на седам година затвора у Окружном суду у Сремској Митровици због шверца цигарета 1997. године.

У Србији заправо нема тачних података о томе колико наши највећи земљопоседници имају земље, а до неких резултата може се доћи на основу броја предузећа које су тајкуни купили и земљишта које су те фирме обрађивале.

Продаја друштвеног пољопривредног земљишта започела је одмах после петооктобарских промена, а овај процес још није завршен јер је и даље преостало аграрних предузећа с овим потенцијалом чију власничку структуру ваља променити, па зато још има простора да земљопоседници увећају своје латифундије, односно, да се на овој листи појаве нова имена.

Код нас се сматра да пољопривреда није нарочито профитабилан посао. Уосталом, толики људи су побегли са земље. Бити земљопоседник је, чини се, нешто сасвим друго. Мотив за ову куповину није зато пољопривредни бизнис, већ фондови Европске уније. У процесу приближавања ЕУ Србија, као уосталом и друге земље, може да рачуна на средства из претприступних фондова која нису мала. У некој будућности могу се надати и новцу који њиховим чланицама припада по основу аграра. По сада успостављеној расподели, највећи земљопоседници су и највећи корисници тих фондова. Данас енглеска краљица, због својихпоседа, добија убедљиво највише новца пореских обвезника који се слива у заједничку касу ЕУ.

Иако нису званично крунисани, најмоћнији Срби добро знају да цена земљишта свуда у свету вртоглаво расте. За сада је Србија опредељена да не продаје земљу странцима, али једног дана ко зна. У таквом сценарију може се остварити додатни профит, поготово уколико се узму у обзир цене по којима су земљу куповали овдашњи богаташи.

Примена Закона о земљишту није без проблема, па отуда чести протести земљорадника због високо излицитираних износа закупа. Земљорадници, наиме, сумњају да се иза износа закупа од 60.000 динара и више по хектару крију управо поменути тајкуни којима се земља на овај начин одузима, а који преко својих људи на лицитацијама задржавају или добијају квалитетну обрадиву површину на великим парцелама. Паорима се, наиме, такви енормни износи закупа не исплате.