Да великих новчаних позајмица нема без поголемог обезбеђења у облику хипотеке или власништва које повериоцу гарантују да ће новац бити враћен потврђује ових дана пример „Верана” који у Агенцији за привредне регистре није означен као власник Робних кућа „Београд”.

Наиме, као једини власник Робних кућа, тачније једини члан овог друштва са ограниченом одговорношћу наведена је овдашња фирма ТАУ1 са седиштем у Београду у улици Војводе Степе, а у истом том привредном регистру као већински власник овог пак предузећа са 66,66 одсто удела наведена је „Миг реал естејт Сербија” са седиштем у Амстердаму, Холандија – са основном делатношћу изнајмљивања некретнина и „Верано” са уделом од 33,33 одсто.

Подсећања ради, истог дана када је власник „Верана” Радомир Живанић на аукцији излицитирао највишу цену од 360 милиона евра грчка „Марфин инвестмент група” је саопштила да су они са учешћем од 66 одсто власници овог некадашњег гиганта у стечају. Тим поводом Живанић је тврдио да су Грци „само” финансијери који ће кредитирати ову трансакцију, а да је „Верано”, заправо, једини купац. Последњег дана прошле године они су, истина, и исплатили купопродајну цену. Ипак, на крају ове приче у Агенцији за привредне регистре „Верано” није уписан као једини, па чак ни као већински власник овог малопродајног ланца, већ мањински.

Овако великих куповина свуда у свету нема без задуживања код банака па је тако и ова инвестиција, ма чија да је, грчка или холандска, од чак 240 милиона евра колико износи удео од 66 одсто, очигледно морала да има чврсто обезбеђење у виду власништва.

У Агенцији за приватизацију немају коментар, с образложењем да је за њих важно да је купопродајна цена уплаћена, а у Министарству економије и регионалног развоја кажу да је ситуација за њих правно сасвим чиста. Власник, кажу, има право да свој удео препрода. У „Верану” нису били расположени за коментар актуелне власничке ситуације.

Познаваоци наших приватизација кажу, међутим, да није неуобичајено да се приликом куповине предузећа појави једно лице, заступник или брокер, адвокат, а да неко други буде уписан као прави власник. То је, на пример, био случај са једном од највећих овдашњих продаја, оном „Књаза Милоша” кога је формално-правно купио „Балкан лимитид” регистрован у неком пореском рају, а њиме управља инвестициони фонд „Салфорд” који ових дана најављује да ће га догодине и продати. Наиме, није реткост да имовински и сви други односи између номиналног и стварног купца, оног који је одрешио кесу, остану тајна.