Од нашег сталног дописника
Загреб, 20. фебруара – Државна ревизија у Хрватској успостављена је убрзо после проглашења њене независности и редовно годишње обави више стотина прегледа пословања и трошења државних средстава. О томе подноси годишњи извештај Хрватском сабору, који о њему расправља и усваја га, после чега се тако комплетан доставља Државном тужилаштву. Уочено је, међутим, да се на томе углавном и завршава овај посао, јер није запамћено да је неко директно одговарао за уочене неправилности у трошењу државног новца, већ би ти налази у неким драстичнијим примерима послужили тек као полазни основ за отпочињање истраге, а више служе у политичким обрачунима међу парламентарним странкама.

Током прошле године извршено је укупно 898 ревизија, а према извештају главне ревизоркеШиме Красић утврђено је да се најчешће неправилности и даље односе на књиговодствено пословање, планирање и остваривање прихода, на поступке јавне набаве, те на деловање система унутрашњих контрола. Оцена је такође да опада број негативних мишљења (било их је свега седам), док је такозваних условних мишљења било 501, а остали субезусловни.

Као негативну тенденцију Државна ревизија је оценила повећање броја поступака јавне набавке која се обавља непосредном погодбом. То јесте предвиђено законом, али како објашњавају – све више постаје правило уместо изузетак. Докле се у томе стигло показује и податак обелодањен у саборској расправи на ту тему –да је скоро 72 одсто оног што је Министарство одбране током 2008. године набавило било управо непосредном погодбом. Није вероватно случајно што је управо у том министарству протекле године откривена малверзација код куповине 39 војних камиона, што је протресло ХДЗ-ову владу, а њен надлежни министар завршио у притвору.

Увише министарстава и државних агенција утврђено је велико трошење средстава на спољне сараднике, што у неким случајевима и вишеструко прелази законом одређени лимит. Такво понашање ревизија је утврдила у 11 од 16 владиних канцеларија, у Министарству саобраћаја, мора и развитка и Министарству регионалног развоја (где су чак такви уговори склапани с особама које су запослене у том министарству и за тај посао примају редовну плату).

Иако се радило о очигледним незаконитостима,за такве поступке нико није одговарао, на шта је у саборској расправи указало више посланика, наравно листом из опозиционих странака. Тако су из СДП-а извештај Државне ревизије за 2008. годину оценили петицом, али и упозорили да се после 14 година у њему још увек превише указује на неправилности за које нико не одговара и оне се опетпонављају. Из Истарског демократског сабора замерили су да се ревизија бави само министарствима, градовима и жупанијама, али не и државним предузећима,за која сматрају да су и најизложенија финансијском криминалу. У Хрватској народној странци током те расправе у Сабору нису могли да се начуде и неприхватљиво им је да указане неправилности у извештају ревизије за Министарство одбране и Царинску управу „остају мртво слово на папиру”.

Радоје Арсенић